BEOGRAD - Nadležne gradske službe otkrile su oko 30 zgrada čije su fasade pretnja prolaznicima, a do sredine aprila većina njih će biti obijena, poručili su danas iz JP "Gradsko stambeno", ističući da su najkritičniji objekti na Vračaru i u Starom gradu, jer decenijama nisu obnavljani.
Tim povodom danas je organizovano obijanje fasade u Cvijićevoj 89/2, a portparol "Gradskog stambenog" Igor Ćurčić rekao je novinarima da je to preduzeće poslalo 100 inženjera da skeniraju i pregledaju fasade u gradu kako bi utvrdili koje su u lošem stanju.
Stručnjaci su, dodao je, otkrili oko 30 fasada čije je stanje kritično, a paralelno sa "skeniranjem grada", odvija se i obijanje fasada, što je samo privremeno rešenje.
"Do sredine aprila većina tih fasada će biti obijena, ali situacija u gradu, što se tiče fasada, svakako je loša. Trenutno ne možemo da saniramo fasade jer je to obaveza stanara koji su kupovinom stanova postali i vlasnici zajedničkih delova zgrade", objasnio je Ćurčić.
Prema njegovim rečima, stanari bi trebalo da saniraju delove zgrada, ali je to jako skupo, s obzirom da je za renoviranje prosečne petospratnice potrebno od tri do pet miliona dinara, što je novac koji građani nemaju.
Ćurčić je podsetio da su gradonačelnik i gradski menadžer, Siniša Mali i Goran Vesić, pokrenuli inicijativu da se promeni Zakon o održavanju zgrada, jer je odgovornost trenutno na stanarima.On je u tom kontekstu naveo primer zgrade u Makedonskoj 33 čiji je deo fasade pao pre nekoliko dana i povredio dečaka, a za koju nije postojala prijava da je ona sklona padu.
"Nismo imali prijavu da je nešto sklono padu, pa samim tim nemamo odgovornost, jer nismo imali poziv da izađemo na teren", rekao je on, ističući da će, ako se promeni zakon, fasade, krovovi i liftovi koji mogu da ugroze život i bezbednost ljudi, biti proglašeni javnim interesom.Time će, objasnio je, lokalne samouprave i grad dobiti ingerenciju da se "umešaju i reaguju".
"Gradsko stambeno", kako je rekao, održava oko 14.000 zgrada, a sa druge strane je veliki broj objekata koje niko ne održava jer stanari nisu nikome poverili taj posao.
"Do sada smo reagovali isključivo po prijavi stanara, ali smo i pokretali mnoge inicijative, pa smo tako 2013. godine poslali oko 9.000 tipskih pisama u kojima smo stanare obaveštavali da je njihova obaveza da održavaju zgrade i da će, ukoliko deo fasade nekoga povredi, odgovornost biti isključivo na njima", naveo je Ćurčić.
Međutim, kako tvrdi, od tih pisama "na prste jedne ruka se može nabrojati ko je na njih uopšte odgovorio".Građani, kako je zaključio, treba da shvate šta je njihova odgovornost i da se zajedno sa gradskim službama uključe u rešavanje problema.
