Nekada se moć grada merila po tome koliko kvalitetnu kaldrmu ima. A danas u srpskoj prestonici umesto asfaltom kaldrmom je prekriveno samo deset hiljada kvadratnih metara u desetak ulica. Kaldrmu često nema ko da popravi, jer samo jedan majstor vlada tim zanatom.Kažu da on poznaje svaku kocku u gradu, pa ga zovu i najstarijim beogradskim kockarom. Šezdesettrogdišnji Obrad Spasojević život prestoničkoj kaldrmi produžava već decenijama."Evo već 38 godina popravljam kaldrmu, radimo sve i kaldrmu i kocku i potporne zidove. Sve živo radimo, nema pardona za rad, jer kad je u pitanju saobraćaj, to mora da se radi i dan i noć", kaže majstor Obrad.Budući da je na pragu penzije, majstor Obrad sada zanatu podučava mlađe kolege. Kaže da nove generacije nisu zainteresovane za ovaj teški, ali i lepi zanat.Danas niko neće u kockare jer stradaju kolena, zglobovi, jedno po jedno popušta i omladina neće da prihvati taj težak posao, kaže Obrad.Prvih godina 20. veka čak 80 odsto ulica bilo je pod kaldrmom, a danas Dorćol, Kosančićev venac i stari delovi Zemuna čuvaju to viševekovno nasleđe koje u prestonici oduševlja najpre strane turiste.Za turiste atraktivna i lepa, a za održavanje nepraktična i skupa, ovako arhitekte često opisuju kaldrmu, za koju uprkos manjku majstora, izgleda još ima nade."Preuzeli smo i korake da u budućnosti potpuno rešimo taj problem. Napravili smo sporazum sa trogodišnjom školom zanatskom u Beogradu, da godišnje dajemo 10 stipendija za učenike, od čega su njih pet za kockare. Tako da oni će imati praksu u "Beograd putu" sa ljudima koji znaju, od njih će naučiti", kaže Milutin Folić, glavni urbanista Grada Beograda.A kada ispeku zanat, mladi "kockari" imaće pune ruke posla, da preurede mnoge ulice koje su baš zbog kaldrme u nadležnosti Zavoda za zaštitu spomenika.
(RTS)
