BEOGRAD - Iako su gradski čelnici više puta u medijima naglašavali potrebu za rešenje problema taksi prevoza u gradu Beogradu, ključni problemi nisu rešeni. Zbog toga se grupa tzv nelegalnih taksista, koji mesecima nastoje da dokažu da poseduju sve uslove za dobijanje dozvole za rad, obratIila Ustavnom sudu RS. IPak njihova očekivanja su i dalje neispunjena.
- Povodom toga sto Ustavni Sud i pored zvanicnog dopisa i obecanja da ce odlučiti o našoj inicijativi do kraja prvog kvartala ove godine, jos uvek nije doneo odluku koja je za nas od životne vaznosti, mi beogradski "nelegalni" taksisti smo bukvalno prinudjeni da se opet obratimo javnosti i najavimo proteste do ispunjenja nasih zahteva.
Podsecamo javnost da mi samo trazimo ustavom zagarantovano pravo na rad pod jednakim uslovima i slobodu preduzetnistva, a u nasem slucaju dolazimo i do ustavom zagarantovanog prava na zivot u ovoj zemlji koji svi sticemo rodjenjem.
Zelimo da vas podsetimo da smo posle naseg poslednjeg obracanja javnosti i najave protesta za 4.2.2015.god. dobili zvanican dopis od predsednice Ustavnog Suda gosp. Vesne Ilic Prelic da ce nasa inicijativa za ocenu ustavnosti tacke 8. clana 8. gradske odluke o ogranicenju broja taksi vozila u gradu Beogradu, biti na dnevnom redu sednice Ustavnog Suda do kraja prvog kvartala 2015 godine. Zbog postovanja prema Ustavnom Sudu odlucili smo da otkazemo zakazan protest i sacekamo odluku Suda od koje nam zavisi zivotna egzistencija.
Sa velikim razocarenjem, i pored velikog uvazavanja najvise sudske instance ove zemlje, moramo da vas obavestimo da smo najblaze receno izigrani, posto se Ustavni Sud jos uvek nije oglasio.
Da budemo sasvim jasni u nasem predstavljanju javnosti, mi smo u organizaciji Skupstine grada Beograda (Sluzbeni list iz maja 2012 godine) i odobrenjem licno Gradonačelnika usli u proceduru dobijanja taksi dozvole, uložili značajna finansijska sredstva, ispunili sve tražene uslove i položzili Državni ispit na kojem jasno piše da služi isključivo za obavljanje taksi delatnosti u gradu Beogradu, a onda prevareni i obmanjeni zato što nam nije dozvoljeno da normalno radimo u svom gradu.
Snalazili smo se na razne načine, najvećim delom otvorili firme za taksi preduzetništvo u drugim mestima u Srbiji i počeli da radimo. Mi imamo iste obaveze prema državi kao i oni koji imaju taksi dozvole grada Beograda, ali smo u podredjenom položaju i stalnom pritisku, a u poslednje vreme nam se preti da će nam se oduzimati i imovina za prekršaj što je takodje protivustavno.
Aktuelna gradska uprava kao da se namerno trudi da taksi delatnost predstavi kao jedan od gorućih problema ovog grada, da su taksisti bahati, bezobrazni, prevaranti, da ne izmiruju obaveze prema državi. Sigurno da ima i takvih, uostalom u svakom poslu ima postenih i onih drugih, ali velika većina taksista pošteno radi svoj posao, uvek je spremna da pomogne drugim gradjanima. Da ne govorimo da smo konstantno izloženi fizičkim i verbalnim napadima, da nam je život neprestano ugrozen zbog banalnih stvari ili 500 dinara.
Taksistima čak ni automobil nije priznat kao osnovno sredstvo za rad, što je potpuno neverovatno. Nama je osnovno sredstvo za rad taksimetar?!
Pitamo aktuelnu gradsku vlast zasto se jos uvek organizuje Državni ispit iz poznavanja grada Beograda i jednog stranog jezika, ali sada u organizaciji Ministarstva prosvete, ako ne žele vise taksista. Zasto su objavili tender za izradu novog programa o potrebama za taksi sluzbu, pa pošto se niko nije javio na oglas objavili da se novi tender neće praviti pre 2015 godine, a onda odjednom izbacili novi program za taksi delatnost, koji je ustvari samo prepisan stari.
Da li je normalno da mi ne možemo da radimo, a neko ko radi u javnom preduzeću i prima platu od nas gradjana, može da poseduje taksi dozvolu i radi dva posla, da penzioneri mogu da rade kao dopunsku delatnost, dok nama koji smo edukovani, nezaposleni, bez drugog posla, a želimo da kao preduzetnici doprinosimo budžetu ove zemlje, se ne dozvoljava da ostvarujemo ustavom zagarantovana prava na rad i na taj način nas teraju u sivu zonu.
Zbog čega i pored neprestanih naših molbi da nas primi na sastanak kako bismo resili nas gorući problem, gradski menadžer Goran Vesić, koji je označen kao ključni čovek za unapredjenje taksi delatnosti u glavnom gradu, ne želi da nas primi i odvoji desetak minuta svog dragocenog vremena. Podsećamo ga da smo mi takodje gradjani ovog grada, da je on servisno lice, da su gradjani njegovi poslodavci i da od našeg rada prima platu pa makar mi bili i obični taksisti.
Zato se i pitamo da li je u interesu uprave grada Beograda koji su isključivi krivci za ovakvu situaciju, i Republike Srbije da nas 100-tinak, dakle sa našim porodicama negde oko 400-500 gradjana ovog grada postanemo socijalni slučajevi, da ne doprinosimo budžetu kao vlasnici firmi, nego da trazimo socijalnu pomoc i budemo na teretu svih gradjana ove zemlje. Mozda aktuelna vlast želi da nas otera u inostranstvo, što je izgleda postao san svakog normalnog gradjanina ove zemlje, pa da moze da se hvali kako je uspela da smanji nezaposlenost u Beogradu i Srbiji.
Sigurno je da se nećemo predati, da ćemo se boriti do kraja, da ćemo dokazati da valjda ima nade za sve gradjane ove zemlje, da postoje zakoni, da se naša ustavna prava koja po rodjenju stičemo moraju postovati. Svesni smo koliko je teško vreme, izgleda kao da nikad nije bilo gore.
Beograd nikad nije bio u gorem stanju, prljav, sa više rupa, represivne mere su svuda oko nas, ali zbog naše dece moramo se boriti i dati svoj doprinos boljoj budućnosti. Ne zaboravite mi samo hoćemo normalno da radimo - ističu "nelegalni" beogradski taksisti u borbi za svoja prava.
