– „Beograd na vodi”, investicija od tri i po milijardi evra, najveći je projekat u Beogradu, ali se trenutno u gradu realizuje i čitav niz drugih projekata. Posredstvom Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda prošle godine aktivirano je 69 projekata, dok je ove u planu još pedeset. Pre samo tri godine, na spisku radova direkcije bilo je svega tri projekta. Investicije su važne jer pokreću industriju, a još je važnije zbog toga što se otvaraju nova radna mesta – naveo je Vesić.
On je podsetio da projekat „Beograda na vodi” datira odavno, tačnije da bezmalo nema urbanističkog plana koji nije predvideo gradnju na lokaciji današnje Savske promenade, koja će izgledati kao u najlepšim svetskim metropolama. – Ovaj projekat najveći je uspeh nove gradske vlasti i Beograd ga zaslužuje, kao što zaslužuje i da se menja nabolje – ocenio je Vesić.
Govoreći o finansijskoj situaciji, gradski menadžer je podsetio da u budžetu grada postoji 75 miliona evra predviđenih za vraćanje starih, nasleđenih dugova.
– Podsetiću da smo nasledili 1,1 milijardu evra duga, kao i 14 milijardi dinara neplaćenih dodataka za porodilje i socijalna davanja, koje smo u međuvremenu isplatili, a vratili smo više od 400 miliona evra duga. Kada je usvojen budžet za 2017. godinu rekli smo da tražimo rešenje za Direkciju za građevinsko zemljište. Naime, od direkcije se prihoduje preko deset milijardi i taj novac je bio stavljen u budžet, ali nije bio raspoređen po projektima. Beograd radi mnogo više infrastrukturnih projekata nego sve lokalne samouprave u Srbiji zajedno i zato nam je potrebno posebno preduzeće koje upravlja projektima. Deficit je 2009. godine iznosio 24 odsto, ove godine oko šest odsto, a zakonom je dozvoljeno deset odsto. Taj deficit mi nećemo finansirati iz kredita, već iz realnih izvora – rekao je Goran Vesić.
On je istakao da je utvrđeno da od 2004. do 2011. godine dug prema Direkciji za građevinsko zemljište iznosi 35 milijardi dinara, što je vrednost 150 vrtića, 1.500 autobusa ili milion penzija.
– Mi sada tražimo da svaki investitor pruži bankarsku garanciju i nemamo nijedan dinar duga. Ranije to nije bio slučaj, kompanije su plaćale samo deset odsto i kasnije prestanu da plaćaju građevinsko zemljište. Dobijali su građevinske i upotrebne dozvole, prodavali objekte i niko ih nije pitao da li su platili svoje obaveze, čime se došlo do duga od čitavih 35 milijardi dinara – istakao je Vesić, podsetivši da se novac od građevinskog zemljišta koristi za izgradnju gradske infrastrukture.
Govoreći o reprogramu dugova, gradski menadžer je istakao da od 35 milijardi, 17 milijardi pripada firmama koje su u stečaju gde je grad sudu prijavio svoja prava.
– Oko 14,5 milijardi odnosi se na sudske sporove sa kompanijama i oko 3,5 milijardi predstavljaju već dobijene sporove, ali koje ne možemo da naplatimo jer su te kompanije već ugašene. Naša ponuda investitorima koji su ostali dužni je više nego fer: nudimo im da nam daju bankarsku garanciju ili hipoteku, što nam daje sigurnost da ćemo naplatiti i u tom slučaju otpisujemo im kamatu i dajemo mogućnost da plate na 12 mesečnih rata. Ukoliko plate u roku od četiri meseca, otpisujemo 50 odsto glavnice, čime dolaze u nivo današnjih cena, omogućava im se da prodaju stanove i daje šansa da ubuduće rade sa gradom jer ćemo mi u budućem periodu praviti „crne liste” investitora koji ne plaćaju svoje obaveze prema gradu i upozoravati građane da sa takvim kompanijama ne posluju – istakao je Goran Vesić.
Gradski menadžer je precizirao da je grad prošle godine posredstvom direkcije naplatio oko četiri i po milijardi dinara duga za naknadu za građevinsko zemljište, a preko reprograma očekuje se naplata još dve, tri milijardi, to jest još oko četrdeset odsto.
BONUS VIDEO:
Kurir TV: Mere za bolju naplatu prevoza
