icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

SIROMAŠTVO SVE VEĆE: Glođemo koske, odričemo se čak i hleba i mleka

Nemamo ni za osnovne namirnice

SIROMAŠTVO SVE VEĆE: Glođemo koske, odričemo se čak i hleba i mleka

Biznis
Potrošnja mleka opala je po domaćinstvu za 10 litara godišnje, dok se u istom periodu pojede i 15 kilograma hleba manje

BEOGRAD - Budžet građana Srbije toliko se istanjio da se sve više odriču i osnovnih životnih namirnica poput hleba, mleka, mesa i povrća.

Za pet godina, od 2010. do 2014. godine, potrošnja hleba po članu domaćinstva u Srbiji pala je za skoro 15 kilograma, mleka za oko 10 litara, a mesa i povrća za kilogram godišnje.

Upozorenje SZO

Potrošnja mesa u 2015. godini, bar kako nezvanično tvrde proizvođači, biće još niža jer je upozorenje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da nijedna vrsta mesa i prerađevina napravljenih na tradicionalan način (šunka, slanina, kobasice...) nije bezbedna oborila njihovu prodaju za 15 odsto.

Više nije tajna da građani umesto mesa u mesarama sve češće kupuju kosti, a to potvrđuje i Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača.
- Zbog pada kupovne moći potrošača smanjena je prodaja mesa, mleka i ostale hrane u celini. Pad prodaje mesa je višegodišnja tendencija i to je jedan od indikatora pada životnog standarda. Građani kupuju više kosti sa kojih je skinuto meso jer to mogu da priušte, iako su one sa malom nutrititvnom vrednošću. Racionalnije se kupuje i hleb, pa sad svako uzima koliko mu je neophodno, a ranije smo ga više bacali. Zbog jeftinijeg brašna građani sve češće peku hleb kod kuće - kaže Bogosavljević i dodaje da dok su u svetu cene hrane pale za šest do osam odsto, u Srbiji one čak rastu.

Da prodaja mesa konstantno pada u poslednjih nekoliko godina, slaže se i Rajko Latinović, vlasnik kompanije „Imes“, koji kaže da prodaja mesa „u proseku opada po dva odsto godišnje“.


Kupovna moć

- Glavni problem je što se mnoge proizvodnje gase i naši ljudi nemaju gde da rade. Sve više uvozimo, a ljudi koji ne rade nemaju za šta to da kupe, čak i po nižoj ceni. Smanjuje se kupovna moć građana i zato se samo posle isplate penzija malo poveća prodaja u mesarama - kaže Latinović.

Slične muke muče i trgovci u Crnoj Gori jer je tamo cena smrznutog mesa iz uvoza pala ispod dva evra po kilogramu, pa vredi koliko i kilogram kvalitetnije hrane za pse.

 

Branislav Gulan
DEVEDESETIH SMO JELI PO 65 KG MESA GODIŠNJE

Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, ističe da je u Srbiji po glavi stanovnika 1990. godine trošeno 65 kilograma mesa, dok sada trošimo svega 38 kilograma.
- Narod je sve siromašniji i sve manje kupuje. Potrošnja hleba je za 10 godina sa 109 kg po stanovniku godišnje opala na 83 kg. U svetu kad siromaštvo raste, to prati i veća potrošnja hleba, a mi smo toliko siromašni da pada i potrošnja hleba. Slično je i sa voćem i povrćem, čija je potrošnja pala za 40 odsto u odnosu na pre 10 godina. Pada i potrošnja šećera, a umesto ulja građani sve češće koriste mast - kaže Gulan.

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...