ALA SMO SE ULENJILI: Komšije bolje od nas u izvozu pilića, ćurki i jaja

BEOGRAD - Skoro sve naše komšije izvoze više živinskog mesa i jaja, a ako je za utehu, rast naše prodaje u inostranstvu u poslednjih sedam godina povećan je 2,6 puta, pokazala je analiza portala Makroekonomija. Portal konstatuje i da, uprkos krizi, trgovina hranom raste brže nego industrijskom robom.Srbija je na listi najvećih izvoznika svežih jaja u ljusci na 42. mestu (1,8 miliona evra) u poslednje dve godine. Od susednih zemalja bolje su rangirani Bugarska na 21. mestu (8,6 miliona evra), Rumunija na 27. (6 miliona evra) i BiH na 39. mestu (2,4 miliona evra). Mađarska je bila tik iza Srbije sa samo 12.000 evra manjom vrednošću izvoza, dok je Hrvatska na 49. mestu.

- Srpska jaja prodaju se samo u tri zemlje - Crna Gora, BiH i Makedonija, dok ih Slovenci šalju u čak šest zemalja - navodi Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija.

Ćuretina raritet

Kad je reč o izvozu živinskog mesa, on ističe da cela Srbija izveze ćuretine za samo 40.000 evra, a mesa gusaka i pataka za tričavih 14.000 evra, što govori da se ni ovde, kao u mnogim oblastima, ne koristi potencijal Srbije. Verovatno nikog ne iznenađuje podatak da je u odnosu na devedesete broj živine sa oko 30 miliona kokošaka, gusaka, ćuraka i pataka prepolovljen.Najgore stojimo sa izvozom zamrznutih delova i iznutrica pilića, gde smo na 67. mestu. Po prodaji svežih delova i iznutrica, kao i zamrznutih celih pilića zauzimamo 43. mesto, ali ova kategorija je donela najviše novca, četiri miliona evra od ukupno 9,2. Najbolje smo plasirani kod plasmana svežih celih pilića - tu smo 27. Zdravković ističe da su ga ovi podaci, kao Pomoravca, duboko razočarali.

Potražnja za hranom

- Celo Pomoravlje od Varvarina i Ćićevca do Smedereva i Požarevca moglo bi da živi i uživa samo da namnoži živinu i sitnu stoku. Ovako ostaje samo da konstatujemo da su u okruženju od nas u tome dosta bolji - zaključuje on.Zdravković primećuje i da visoke stope rasta izvoza poljoprivrednih proizvoda iz većine zemalja dovode do dodatnog pitanja: kako je ekonomska kriza uticala na ovaj sektor? U situaciji kad milioni ljudi žele da uđu u Evropu, kako iz ratom ugroženih područja, tako i u potrazi za boljim životom, usled demografske eksplozije koju ne prati ekonomski rast, logično je da potražnja za hranom raste i da, koliko god finansijske institucije manipulisale cenama primarnih proizvoda, raste i svetski izvoz.- To znači da je prosečna geometrijska stopa rasta izvoza industrijskih proizvoda 2,4 odsto, a poljoprivrednih 5,2, te da razmena agrarnih proizvoda raste više nego dvostruko brže od industrijske - objašnjava Zdravković.