Ministarstvo privrede dodelilo je firmi „Akademija Oksford agent“ ugovor za uslugu prevođenja sa nepostojećom cenom od 0,00000000000000001 dinar za sat simultanog prevođenja.
Ova ponuda nije smela biti uzeta u obzir pošto je nezakonita, a celu javnu nabavku trebalo bi poništiti i obezbediti da ubuduće ministarstva ne prihvataju ovakve ponude. Jedan dinar sastoji se od 100 para i naš monetarni sistem ne poznaje navedenu cifru od 0,00000000000000001 dinar. U suprotnom, dozvolila bi se „trka u decimalama“ među ponuđačima koja bi u nekom sledećem slučaju omogućila da neko ponudi 0,0000000000000000000000001 dinar, takođe nepostojeći broj.
Ministarstvo privrede u gore pomenutom postupku javne nabavke nije uzelo u obzir odredbe člana 53 Zakona o Narodnoj banci Srbije, koje propisuju da je sredstvo plaćanja u Srbiji dinar koji se deli na 100 para. Interesantno je da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave drugačije tumači pravo od Ministarstva privrede. U vreme dok je na njegovom čelu bila sadašnja premijerka Ana Brnabić, to ministarstvo je dalo sledeći odgovor u jednom postupku javne nabavke: „Članom 53. Zakona o Narodnoj banci Srbije propisano je da novčana jedinica Republike Srbije jeste dinar, koji se deli na 100 para. Sledstveno tome cena ne može sadržati više od dve decimale...“
Ministarstvo privrede jeste tražilo obrazloženje neuobičajeno niske cene ponuđača. „Akademija Oksford agent“ je obrazloženje dostavila i pozvala se na dve prethodne odluke Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki kada su takođe neuobičajeno niske cene od 1 dinar proglašene za legitimne. Ministarstvo privrede je našlo u tome analogiju i prihvatilo da 0,00000000000000001 dinar za sat simultanog prevođenja nije neuobičajeno niska cena.
„Izvršili smo uvid u priložene odluke Komisije za zaštitu prava ponuđača i na
osnovu toga doneli odluku da ugovor dodelimo Akademiji Oksford agent“, rekla nam je Branka Erdeljan iz Ministarstva privrede.
Ministarstvo je u odluci o dodeli ugovora prenelo obrazloženje „Akademije Oksford agent“: „..njegova poslovna logika je nastojanje da se odricanjem od zarade u ovom delu ponude obezbedi komparativna vrednost u odnosu na ostale ponuđače i da, nakon izbora za najboljeg ponuđača, zaradu ostvari pružanjem usluga konsekutivnog prevođenja“.
„Ponuđene cene za simultano prevođenje po satu i pisano prevođenje po stranici proizilaze iz kontinuiranog poslovnog angažovanja između njega i prevodilaca. Obzirom da već ima angažovane i zaposlene visoko kvalifikovane i obučene prevodioce, time je dugoročno obezbedio pokrivanje troškova njihovih usluga, pa je na taj način u mogućnosti da ponudi najpovoljniju cenu za ovu vrstu usluga. U okviru svoje delatnosti ima veliki broj ugovora čija je realizacija u toku, kako za fizička lica, tako i za pravna lica. Posebno ističe da je u toku realizacija ugovora o javnim nabavkama prevodilačkih usluga koje je sklopio sa javnim preduzećima i institucijama, kao što su: Srbijagas, Elektroprivreda Srbije, Ministarstvo za rad, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo građevinarstva, Grad Beograd, Ministarstvo trgovine i druge, koji su zaključeni tokom 2016. i 2017. godine i za koje je takođe, za pojedine stavke ponudio cenu ispod tržišne.
Dalje, smatra da je legitimno pravo svakog ponuđača da, u skladu sa poslovnom politikom, proceni na koji način i sa kojom cenom treba da konkuriše na kom tenderu, da bi sebi povećao šansu za dobijanje tendera. I pored svega navedenog, a bazirajući se na iskustvu koje ima u realizaciji ugovora za državne institucije za usluge koje su predmet ove nabavke, ponudio je cene koje će mu tokom realizacije ugovora doneti profit“, navodi se između ostalog u obrazloženju.
Ministarstvo je prihvatilo ovo obrazloženje.
Međutim, očigledno je da neko ovde mora biti na gubitku – ili prevodioci koji rade ispod realne cene rada, ili „Akademija Oksford agent“ kao ponuđač ili budžet Republike Srbije. Bez obzira na procene ima li profita ili ne, ne bi se smele prihvatati cene koje ne postoje u novčanom prometu. Pogotovo zato što na osnovu takve cene ponuđač dobija nelegitimnu i nezakonitu prednost u postupku ocenjivanja najjeftinije ponude.
Pitali smo nadležne u Upravi za javne nabavke kako je moguće da ovakva ponuda prođe proceduru i rečeno nam je da je ovde problem u nepreciznom definisanju kriterijuma za dodelu ugovora u konkursnoj dokumentaciji.
„Trebalo je napisati da se prihvata jedino cena izražena sa dve decimale.
Pošto to nije učinjeno male su šanse da Komisija za zaštitu prava ponuđača interveniše, čak i ako zahtev za zaštitu prava bude uložen. Ovo zato što je načelo javnih nabavki da ponuđač ne sme da trpi posledice zbog neprecizne konkursne dokumentacije“, rekao nam je službenik u Upravi za javne nabavke nadležan za davanje informacija o javnim nabavkama, koji nije mogao da nam se predstavi obrazlažući to pravilima službe.
Istražujući šta se sve može smatrati zakonitom cenom, došli smo do još jedne odluke Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki koja je ocenila da cena od 0 dinara ne može biti uzeta u obzir. Komisija za zaštitu prava ponuđača je zauzela stav da se ova cena, koja zapravo i nije cena, ne može prihvatiti pošto se ponude rangiraju matematičkom formulom u kojem je cena jedan od faktora koji se množi, pa u ovom slučaju donosi proizvod nula, što onemogućava rangiranje ponuda.
Ispada da je nula neprihvatljiva pošto množenjem daje nula bodova, ali je zato 0,00000000000000001 prihvatljiva cena pošto ne daje nulu.
Kontaktirali smo i „Akademiju Oksford agent“ da nam daju procenu tržišne cene sata simultanog prevoda, ali su nam rekli da cena zavisi od vrste i obima angažovanja. Nezavisnim ispitivanjem tržišta došli smo do zaključka da je realna cena za ovakvu vrstu prevođenja najmanje 50 evra na sat.
(Kurir.rs/Pištaljka.rs, M. Pavlica)
