Jedni misle da je dobro što su ponovo na svojim radnim mestima, dok su drugi mišljenja da je trebalo da se nastavi sa štrajkom dok se ne ispune svi njihovi zahtevi
Prvog radnog dana, u kragujevačkom Fijatu, mišljenja radnika podeljena su oko prekida štrajka i početka pregovora sa poslodavcem uz pomoć premijerke Ane Brnabić. Jedni misle da je dobro što je štrajk prekinut i što su ponovo na svojim radnim mestima gde čekaju pozitivne rezultate sa pregovora, dok su drugi mišljenja da je trebalo da se nastavi sa štrajkom dok se ne ispune svi njihovi zahtevi, navodi kragujevački portal Presek.rs.
Na mostu kod Šest topola, gde je glavni ulaz u fabriku, radnici prve smene ćutke odlaze na posao i ne žele uopšte da komuniciraju sa brojnim novinarima, koji ih presreću. Svesni su da ih Fijatove kamere snimaju i da svaki iskaz može da bude opasan po njihovo radno mesto. Situacija posle 14 sati je malo drugačija, kada odlaze sa posla radnici prve smene. Svi novinari postavljaju im isto pitanje „Da li je trebalo da se prekine štrajk i počnu pregovori“?
- Nije trebalo, bolje da smo istrajali u našim zahtevima sve dok poslodavac ne popusti, reklo je nekoliko, vidno ljutih radnika.
Oni koji su kazali da je dobro što su otpočeti pregovori, a za to vreme oni nastavljaju svoj posao, očigledno su bili zadovoljniji trenutnom situacijom.
- Da, dobro je što se pregovara i što smo mi danas na radnim mestima. Nadam se da će naši predstavnici da ubede poslodavce da nam ispuni sve četiri tačke koje zahtevamo, pogotovu onu gde tražimo da nam smanje obim posla, kaže jedan od radnika koji izlazi iz fabrike.
Sa njim se slaže i još nekoliko odvažnih kolega.
Znajući da radnici Fijata ne smeju da pričaju ispred fabrike, nekoliko njih je radeakcija portala Presek.rs pozval telefonom da anonimno kažu šta misle o novonastaloj situaciji.
- Mnogi misle da mi štrajkujemo jer smo „besni“, odnosno radimo, primamo „solidne“ plate dok drugi rade za mnogo manji novac ili ga ne primaju uopšte. Malo ko zna da smo u početku radili manje, a za veće plate.Tada smo bili produktivniji i siguran sam da je svaka operacija kvalitetnije odrađena. Kako su ljudi odlazili iz fabrike, nama su smanjivali primanja, a dodavano je više posla. Mnogo smo se razljutili što sunas pojedini ministri, dok smo štrajkovali, nazivali pogrdnim imenima i tražili da budemo „rodoljubi“, a pomagali su im i pojedini mediji. Tada je proradio, bez obzira što smo mladi, srpski inat i postali smo još jači i odlučniji, kaže jedan od radika krgujevačkog Fijata, zaposlen na montažnoj traci.
Njegov kolega je je sličnog mišljenja i posebno je ljut, što su ih, dok su išli gradom u protestnoj koloni, vređali uglavnom stariji sugrađani.
- Sram vas bilo, vi ste radnici, kako vas nije sramota! Ja sam radio četrdeset godina u Zastavi i nikada nisam štrajkovao. To smo više puta čuli dok smo išli u koloni našim gradom. Takva dobacivanja su nas mnogo razljutila, ali smo se suzdržavali od komentara, zbog našeg cilja. Pitaću ja te penzionisane radnike, od čega će da prime penziju, kada mi budemo otišli iz zemlje, ako naš poslodavac ne ispuni naše zahteve. Oni su ćutke radili, ali manje od nas, a za veće plate. Ne tražimo mi plate kao u Poljskoj, a o Italiji neću ni da pričam, već da od našeg rada možemo da prehranimo porodicu, ljut je radnik zaposlen u jedom od pogona Fijata.
Nisu svi ovakvog mišljenja. Jedan od radnika misli da je sve ovo rat između sindikata.
- Nisam hteo da štrajkujem, ali zbog svega što se dešavalo, nisam mogao da radim svoj posao. Mislim da je došlo do sukoba među sindikatima jer je manjinski počeo da preuzima članove većinskog i tada je odlučeno da radnici krenu u štrajk. Po svemu sudeći, da su to igre sindikalnih lidera, a da su radnici njihove žrtve, mišljenja je jedan od radnika koje nazivaju„bele kragne“ i koji se uglavnom nisu odazvali na štrajk.
(Kurir.rs/Presek.rs)
NE PROPUSTITE
