Robne marke koje se prodaju na srpskom tržištu daleko su lošijeg kvaliteta nego što su u zapadnoj Evropi, a to može da utiče čak i na zdravlje potrošača
Srbija je deponija Evrope jer su čokolade, sirevi, šamponi, kreme za lice i meso u identičnim pakovanjima daleko lošijeg kvaliteta nego u zemljama zapadne Evrope, odakle ih uvozimo, upozoravaju iz potrošačkih organizacija.
Sa istim problemom suočava se i Slovačka, u kojoj je veliko istraživanje pokazalo da su svega tri od 21 analiziranog proizvoda bila istog kvaliteta kao u Austriji i Nemačkoj. Zbog toga je premijer Slovačke Robert Fico Evropskoj komisiji zapretio zabranom uvoza ako i građani istočne Evrope ne budu jeli hranu istog kvaliteta kao na Zapadu. Tragom ove informacije, raspitali smo se kakvo je stanje kod nas. Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da je dozvoljen uvoz svega i svačega u našu zemlju, a da se potrošači žale na obuću, odeću i mobilne telefone.
Poražavajuće analize
- Srbija je postala deponija robe lošeg kvaliteta iz Evrope i zemalja Dalekog istoka. Kad smo 2011. radili uporedne analize pojedinih proizvoda, dokazali smo da su kozmetika i prehrambeni proizvodi poznatih brendova lošijeg kvaliteta na našem tržištu nego u inostranstvu. Kreme za lice su lošije, čokolade imaju manje kakaoa, a začini više soli nego povrća. Potrošači se žale i na kućnu hemiju, šampone, tečne sapune i deterdžente. Država nije radila analize hemijskog sastava odeće i obuće 15 godina, a mnogi ti proizvodi imaju u sebi štetne materije koje izazivaju alergije, a ima ih i kancerogenih - upozorava Papović.
Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača ističe da su analize urađene pre četiri godine otkrile da u sirevima ima mnogo manje mlečne masti i suve materije, dok su u mesu životinjski proteini zamenjeni biljnim:
Zgrću ekstraprofit
- Industrijski sirevi, kojima je naše tržište preplavljeno, samo su prve godine bili istog kvaliteta kao u Holandiji, a već sledeće nisu bili ni približno. Proizvođači u inostranstvu za to nisu krivi jer oni prave jeftinije proizvode za tržišta u kojima je kupovna moć manja. Problem su dobavljači, koji ih svesno uvoze i ovde ih prodaju po visokim cenama, kao da su najkvalitetniji, i na taj način zgrću ekstraprofit.
Miroslav Stojšić, bivši načelnik veterinarske inspekcije, kaže da meso koje uvozimo nije kvalitetno:
- Srbija je napravila pravilnike i zakone, ali oni su veoma loši. Sistem kontrole je skroz zatajio i to nikako ne valja.
Proveravaju samo bezbednost
NEMA KONTROLE KVALITETA TEHNIČKE ROBE
Dragan Janićijević, šef Odseka za kontrolu usaglašenosti i bezbednosti proizvoda u Ministarstvu trgovine, kaže da u Srbiji ne postoji kontrola kvaliteta tehničke robe, već samo njene bezbednosti.
- Zato ne možemo da garantujemo da je frižider istog proizvođača istog kvaliteta u Nemačkoj i u Srbiji. Ako neki proizvod zadovoljava minimalne zahteve za bezbednost, onda ispunjava naše propise i može da se uveze. Nigde nije propisano koliko će trajati, a uvoznici verovatno kupuju lošije proizvode za manje para, a ovde ih prodaju kao kvalitetne. Mi to ne možemo da sprečimo.
PO ČEMU SE ISTI PROIZVOD RAZLIKUJE U EU I KOD NAS:
- Čokolada - manji procenat kakaoa
- Sirevi - manje mlečne masti i suve materije
- Meso - životinjski proteini zamenjeni biljnim
- Začini - više soli nego povrća
- Kreme za lice - lošijeg kvaliteta
- Kućna hemija - stvara ekceme
- Šamponi - stvaraju perut
- Omekšivači - nemaju intenzivan miris
- Tečni sapuni - isušuju kožu
- Deterdženti - slabije peru
- Sokovi - s manjim procentom voća
- Vina – razblažena
Kurir / M. Branković - S. Tomčić
Foto: Media Centar, Shutterstock
