BDP nije onakav kakav smo prognozirali za ovu godinu, najviše zbog vremenskih prilika, na koje ne možemo da utičemo, izjavila je juče premijerka Ana Brnabić i time, praktično, krivicu zbog omašenih procena svalila na samog Svevišnjeg.
Naime, sagovornici Kurira ocenjuju da je pokušaj Vlade Srbije da pogrešnu procenu o privrednom rastu u 2017. od tri odsto, na čemu je i pravljen budžet države za 2017, loš izgovor za opravdanje suše.
Ulepšavaju stvarnost
Na podsećanje da su za Vladina nerealna očekivanja i ranijih godina kao izgovor korišćene prirodne nepogode, poput poplava, mrazeva i grada, ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je političarima u opisu posla da ulepšavaju stvarnost.
- U opisu njihovog radnog mesta je da sve precenjuju, da daju izjave koje su optimistične i iznad onoga što stvarnost realno nudi. Ekonomisti, osim onih koji rade po nalogu vlasti, ne pate od te boljke i oni oprezno predviđaju, često i manje od realnog - kaže Madžar.
On dodaje da iza izgovora da su suša, poplave i druge vremenske nepogode uzrok nižeg rasta BDP nekad stoje i ozbiljni stvarni razlozi.
- Suša je svakako pojela neki deo procenta rasta BDP. Iskustvo pokazuje da su promene BDP kod nas uvek bile više pod uticajem spoljnih faktora nego neke naše politike - objašnjava Madžar.
Ekonomista Aleksandar Stevanović ironično kaže da je „izgleda suša bila samo u Srbiji“.
Zeznuli reforme
- Kada dođete u Rumuniju, Mađarsku, Hrvatsku i Bosnu, suše nema... Za manji rast BDP suša nije objašnjenje jer je i Rumunija poljoprivredna zemlja, ali je tamo rast BDP pet odsto, a kod nas će biti ispod dva procenta. Najveći pad koji se kod nas beleži od juna 2016. do juna 2017. sa sušom nema nikakve veze. Suša dolazi na naplatu u novembru i decembru - kaže Stevanović.
On dodaje da su glavni razlozi niskog rasta BDP što nismo napravili reforme koje su uradili Rumuni, a to su pojednostavljenje poslovanja, jeftinija država, smanjenje korupcije i reforma sudstva.
Slavica Tomčić
Stav analitičara
TOPI SE RAST, PAO NA 2,1 ODSTO
Nakon poslednje procene MMF da će privredni rast u Srbiji 2017. iznositi 2,3 odsto, oglasili su se juče i analitičari Erste grupe, koji ocenjuju da će rast BDP ipak biti 2,1 odsto.
- Kretanje rasta uglavnom će podržavati rastuća domaća tražnja, dok bi neto rezultati izvoza mogli da poprime neutralniju ulogu, jer će veća domaća tražnja izvršiti pritisak na stranu uvoza - navodi se u analizi istraživačkog tima Erste grupe.
