Srbija trenutno raspolaže sa svega 8.290 hektara ribnjaka za proizvodnju bele ribe, pre svih šarana, iako je potencijal za proizvodnju ribe u našoj zemlji skoro 25 puta veći i iznosi 200.000 hektara. Da bi se uposlili svi kapaciteti u ovom sektoru poljioprivrede, neophodno je doneti i Zakona o strukturnoj podršci i uređenju tržišta u ribarstvu, a čije je donošenje najavljeno za kraj naredne godine.
Srbija bi uskoro trebalo da otvori i Poglavlje 13 u pregovorima sa Evropskom unijom, a koje se odnosi na ribarstvo. Ovo poglavlje se tiče pre svega kontrole nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova kao i donošenje sertifikata o ulovu. Time bi trebalo da se stvore uslovi za plasman proizvoda srpskog ribarstva na tržište EU, uz očuvanje nacionalnih vodnih resursa.
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS), Nenad Budimović, kaže da je u Srbiji prošle godine proizvedeno 6.878 tona konzumne ribe.
"Ulov privrednih ribara bio je 581 tonu dok su rekreativni ribolovci izlovili 1.488 tona ribe. Ukupna proizvodnja i ulov u 2016. godini dostigli su 8.947 tona, od čega su dve trećine proizvodnja ribe u ribnjacima, a trećina ulov profesionalnih i rekreativnih ribara", navodi Budimirović.
Da bi se uredilo tržište ribe, neophodno je i bolje organizovati proizvođače i unaprediti marketing u ovom sektoru, smatra Budimirović.
"Red u ribarstvu se može uvesti jedino tačnom evidencijom proizvodnje, transporta, prerade i prodaje ribe", napominje on. Podaci pokazuju da je Srbija prošle godine ostvarila deficit u prodaji ribe jer je uvezla 34.918 tona, kao i prerađevina od ribe za 89,2 miliona dolara, a izvezene su 2.853 tone u vrednosti 15.4 miliona dolara.
Međutim, beleži se pozitivan trend u proteklih pet godina. Podaci PKS kažu da je izvoz ribe i prerađevina od ribe u protekloj godini bio tri puta veći u odnosu na 2011. godinu, dok je uvoz za isti period smanjen za 12 odsto.
"Izvoz ribe i prerađevina od ribe za sedam meseci ove godine je povećan za 12 procenata u odnosu na isti period godinu ranije i dostigao je 8,85 miliona dolara", navodi Budimirović.
NE PROPUSTITE
Da postoji dobra perspektiva u sektoru ribarstva, Budimirović ilustruje time da su u proteklom periodu izgrađeni značajni prerađivački kapaciteti za preradu ribe po najsavremenijim svetskim standardima.
"Povećana je i prerada lososa koji se najviše uvozi iz Norveške. Riblji fileti čine 55 odsto ukupnog izvoza i u odnosu na predhodnu godinu i to je povećanje od čak 88 odsto", kaže on. U ukupnom izvozu, navodi, konzervisana riba zauzima 20 procenata, a za sedam meseci ove godine evidentiran je rast izvoza u ovom sektoru od 20 odsto.
Podaci kažu da ribu i prerađevine od ribe najviše uvozimo iz Norveške, Tajlanda, Hrvatske, Španije i Vijetnama, a najviše izvozimo u Italiju, BiH, Dansku, Crnu Goru i Fancusku.
(Kurir.rs/Tanjug)
Foto Shutterstock
NE PROPUSTITE
