BEOGRAD - Budžetom za 2018. godinu ostvaren je jedan od najvažnijih ciljeva fiskalne konsolidacije - nizak i dugoročno održiv fiskalni deficit, ocena je Fiskalnog saveta.
Predstavljajući prednosti i slabosti budžeta za narednu godinu, Fiskalni savet (FS) je istakao da je najveća slabost budžeta to što zadržava privremene mere fiskalne kosolidacije, umanjenje iznadprosečnih penzija i zabranu zapošljavanja.
"Osnovno je da je fiskalna konoslidacija donela dobre rezultate a to je nizak deficit i opadajući dug. Sada je poželjno da se ovaj rezultat pretvori u trajno stanje javnih finansija", predsednik FS Pavle Petrović.
Budžet predviđa uravnotežen deficit, a osnovno je da unutar ovog budžeta na srednji rok će postojati prostor za povećanje plata i penzija, rekao je on.
Budžet takođe, kako je rekao, otvara mogućnost i za povećanje javnih finansija i smanjenja poreza. "Mora se otkloniti problem nekih državnih preduzeća da se ne bi gubici ovih preduzeća prelivali na državu",ističe Petrović.
Nizak deficit treba da se zadrži kao trajno stanje javnih finansija, ili u narednih barem 5 do 7 godina ocenjuje FS.
"To predstavlja temelja za održive zdrave javne investicije i ovaj budžet je na tom tragu.Projekcije prihoda i rashoda su realistične i može se očekivati ostvarenje uravnoteženog buddzeta.", kaže Petrović.
Smanjenje javnog duga do 2020. godine mogao bi da bude ispod 60 odsto, govore projekcije FS.
"Smanjenje duga je neophodno da se spreči izbijanje potencijalne krize a trenutni dug od 65 odsto je visok za zemlje poput naše" rekao je Petrović.
Završiti privatizaciju javnih preduzeća
Fiskalni savet ocenio je danas da je u narednoj godini neophodno da se završi privatizacija državnih preduzeća koje godinama crpe sredstva iz budžeta za njihov opstanak.
Na konferenciji na kojoj je predstavljena ocena budžeta za narednu godinu, Savet je podsetio da u Srbiji postoji oko 150, kako kažu, mahom neuspešnih državnih preduzeća u privatizaciji u kojima radi oko 50.000 zaposlenih.
"U Fiskalnoj strategiji ne prepoznaje se čvrsta namera Vlade da se problem preduzeća u privatizaciji trajno reši ni u srednjem roku do 2020. godine a loš nagoveštaj je i to što budžet za 2018. godinu predviđa za otpremnine zaposlenima u ovim preduzećima dve milijarde dinara što je dovoljno za isplatu socijalnih programa za oko 3.000 radnika", ističu u FS.
Fiskalni savet predviđa rast BDP 4 odsto, dok vlada predviđa rast od 3 odsto rečeno je na današnjoj konferenciji. Petrović je ocenio da postoji novac koji bi mogao da se troši jer je očekivano povećanje javnih prihoda i naglasio da je nužna reforma poreskog sistema a to će biti izvor onda i sredstava za trošenje.
NE PROPUSTITE
Smanjivanje javnog duga dovodiće do smanjivanja kamata po kojima se država zadužuje, i to je takođe ono što je deo povećanja javnih prihoda.
Sa 2020. godinom, kaže, moglo bi da dugovi javnih preduzeća budu otplaćeni, a reformom tih preduzeća potrebno je sprečiti d a se ona ponovo zaduže i to prevale na budžet, istakao je Petrović.
"Bor, Petrohemija, MSK su mogla da posluju proteklih godina jer su imali pozitivne spoljne okolnosti, ali je naredna godina pravi trenutak i krajnji rok da se nađe strateški partner i privatizuje Bor, Petrohemija kao i da se vidi šta će biti sa MSK, i Azotarom", rekao je Petrović.
Fiskalni savet ocenjuje da je Predlogom budžetom za 2018. godinu propuštena važna prilika da se napravi korak ka vraćanju na uređen penzijski sistem, rečeno je danas na konferenciji za medije Fiskalnog saveta. Takođe, kako su istakli, budžet povećava izdvajanja za zaposlene nešto više nego što to dozvoljava ekonomska snaga zemlje.
Predlogom budžeta predviđeno je povećanje zarada za 10 odsto u ubedljivo najvećem delu javnog sektora, podsećaju oni i navode da zaposleni u državnoj i lokalnoj administraciji dobijaju povećanje plata od 5 odsto, a bez povećanja zarada je ostao samo manji deo u opštoj državi.
NE PROPUSTITE
Predviđenim budžetom planiran je snažan rast kapitalnih investicija za oko 35 milijardi dinara, a FS ocenjuje da je porast javnih investicija poželjan ali nije rasprostranjen svuda gde je to neophodno.
"Naša primedba je što i dalje ostaje na snazi zakon o privremenom umanjenju penzija", ističe Petrović i dodaje da je nastavljena štetan ali iznuđena zabrana zapošljavanja.
Premda će prosečne zarade zaposlenih u narednoj godini u proseku biti veće za oko 9 odsto, rashodi države za zaposlene ipak će da porastu manje od toga, odnosno za 7,5 odsto ocena je FS.
Kako je rečeno jedan od većih problema je što se ovim budžetom dodatno povećava neuređenost sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru.Takođe, ocenjuju budžet će imati negativne posledice po budžete lokalnih samouprava.
(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Beta/Nenad Petrović)
