Profesionalni upravnici stambenih zgrada biće u obavezi da popisuju sve stanare i podstanare koji žive u zgradi, a pored adrese, imena i prezimena, moraće da im traže i matični broj, što je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koji nalaže da je za to potrebna pisana saglasnost.
Profesionalni upravnik Milan Miladinović kaže za Kurir da je zbog ovakvog zalaženja u privatnost ljudi, upravnicima otežan rad na terenu, a u isto vreme se od njih zahteva da na popisu imaju sve pomenute podatke.
- Ima obaveza koji nama uopšte ne prijaju. Najproblematičniji je taj da moramo da imamo evidenciju svih stanara i podstanara sa njihovim matičnim brojevima. Prema zakonu o stanovanju, traži se da ja kao upravnik zgrade moram da dobijem matični broj. Pa kako da ga uzmem ako osoba ne želi da mi ga da, na šta ima pravo?! Čitava profesija je u problemu zbog toga. Biće neprijatnosti na terenu, ljudi su često nepoverljivi prema nekom novom, a kamoli kada im traži lične podatke - priča Miladinović.
Pravo na privatnost
Advokat Vojin Biljić podseća na zakon o dostupnosti ličnih podataka, prema kom niko ne sme bez saglasnosti da uzima i koristi jedinstveni matični broj građana (JMBG).
- Ukoliko bi upravnici zgrada tražili matične brojeve građana, to bi bilo prekomerno mešanje u pravo na privatnost, koje je garantovano evropskom konvencijom - kaže Biljić.
Angažman profesionalnih upravnika je naročito uplašio podstanare, koji strepe da im se, nakon ovog popisa, ne povećaju kirije zato što bi stanodavci morali da plaćaju porez na izdavanje stana.
- Ako sada, „na crno“, bez ugovora i prijave, plaćam kiriju 200 evra, plašim se da će stanodavac da mi poveća na 220 kada on bude morao da plaća 20 odsto porez na dobit pošto nas upravnik zgrade zavede. Drugi problem je i to traženje matičnog broja, niko nije u obavezi da upravniku pokaže ličnu kartu i da matični broj, evo ja prvi neću - izrevoltiran je Bojan J. (34) iz Topole koji živi u Beogradu kao podstanar.
Inspekcija na terenu
Rok za registrovanje stambenih zgrada i određivanje načina upravljanja istakao je juče i registrovano je više od polovine stambenih zgrada u Srbiji.
- Oko 22.000 stambenih zgrada je upisano u registar, što je više od 50 odsto - rekla je Jovanka Atanacković iz Ministarstva građevine. Odmah nakon isteka roka, komunalna inspekcija će imati pravo da izlazi na teren i proverava da li je stambena zgrada registrovana.
UPRAVNIK RADI 24 SATA 365 DANA
Još jedan problem s kojim se u praksi susreću profesionalni upravnici zgrada jeste taj što im je radno vreme non-stop, u pravom smislu te reči.
- Nijedna druga profesija nema radno vreme kao upravnik zgrade. Piše da upravnik mora 24 sati dnevno, 365 dana u godini da bude dostupan stambenoj zgradi koju vodi. To je preterano, naročito ako uzmemo primer da jedan upravnik vodi 15 zgrada - kaže Miladinović.
Činjenice
ŠTA SVE RADI UPRAVNIK ZGRADE
- registruje zgradu i otvara račun
- radi popis stanara i podstanara
- raspolaže sredstvima sa tekućeg računa zgrade, ali to ne sme da radi bez saglasnosti stanara
- realizuje program održavanja zgrade
- vodi evidenciju o prihodima i rashodima
- piše izveštaj o svom radu
- učestvuje u prijavi kvarova
- reaguje na nepoštovanje kućnog reda
(Kurir.rs/Silvija Slamnig)
Foto: Nemanja Pančić/Marina Lopičić/Aleksandar Jovanović
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI: Pijani vozači na trežnjenju! Evo koliko njih je za samo dva dana zadržano u policiji!
