Vladimir Purać (23) iz Kikinde istrajao je u nameri da postane sam svoj gazda, te je pre pola godine pokrenuo sopstveni biznis.
Iako je pre toga rezance video samo u majčinom loncu za supu, odlučio se za proizvodnju testenina. Vladimir je, kako sada stvari stoje, povukao pravi poslovni potez:
- Proizvodim rezance za supu, makarone, široke rezance i taranu. Pravim ih po receptu naših baka. Koristim samo jaja, brašno i vodu. Pogledajte, rezanci se žute kao dukati. Retko ko danas još rezance pravi na ovakav domaći način. Svi su izbacili jaja. Meni to ne pada na pamet - iskren je jedan od najmlađih preduzetnika u Kikindi.
Subvencije NSZ
Interesantno je da je Vladimir maštao o plavoj uniformi, ali mu ni ova bela ne stoji loše. Nakon dve godine studiranja na Fakultetu bezbednosti, shvatio je da to ipak nije za njega. Nije klonuo duhom, a u međuvremenu je u njemu proradio i preduzetnički crv. Vladimiru su najveću finansijsku i moralnu podršku pružili roditelji. Pomogli su mu da kupi sušaru i mašinu za pravljenje testenine. Početna investicija za mašine je koštala 12.000 evra:
- Nije izostala ni pomoć države. Konkurisao sam i dobio sredstva za samozapošljavanje od Nacionalne službe za zapošljavanje. Odobreno mi je 180.000 dinara. I to je bila značajna pomoć za pokretanje proizvodnje testenina - kaže Vladimir.
Kapacitet 200 kilograma
On dodaje da širi tržište prodaje i da su njegove mušterije zadovoljne domaćom testeninom s jajima.
- Maksimalni dnevni kapacitet moje sušare iznosi 200 kilograma testenina. Osim na kikindskom tržištu, testenine prodajem u Novom Bečeju, okolini Kule, Srpske Crnje... Najvažnije je da su mušterije zadovoljne - kaže za Kurir Vladimir.
Radi i vikendom
ŠIRI ASORTIMAN
Bez ičije pomoći, bukvalno od jutra do sutra, Vladimir proizvodi sedam vrsti testenina.
- Radim i vikendom, a kod kuće samo prespavam. Sve teže postižem da sam preguram naporan radni dan, pa zato planiram da zaposlim nekog. Nakon toga ću proširiti asortiman. Voleo bih da se oprobam u proizvodnji integralnih grisina i slatkih vanilica - otkriva Vladimir.
Hteo da napusti Srbiju
NEĆE DA RADI ZA MINIMALAC
Vladimir otkriva da je u jednom trenutku razmišljao da napustim Srbiju i potraži sreću „tamo negde daleko“.
- Nije mi se išlo u preduzeće da radim za minimalac. Na kraju nisam ni iz Kikinde mrdnuo. Ne možemo svi da odemo. Mora neko i ovde da ostane. I ovde može da se radi i zaradi. Treba biti uporan - kategoričan je on.
Tekst i foto Saša Urošev
