Smiljka Bulatović (53) iz Kikinde jedna je od retkih žena u Srbiji koja se trukovanjem, starim načinom za prenošenje mustre za vez na platno, bavi na tradicionalan način.
Trukovanje zahteva mnogo vremena, strpljenja i preciznosti. Podrazumeva prenošenje motiva sa crteža ili već izvezene tkanine na papirni šablon, a potom sa šablona na platno koje će se tek vesti. Smiljkinu posvećenost drevnom zanatu, poznatom s kraja 19. veka, prepoznale su nadležne institucije. Iskoristila je sredstva za samozapošljavanje, dok joj je Ministarstvo privrede uručilo sertifikat za trukovanje:
- Prvi sam i zasad jedini sertifikovani majstor ovog zanata u Srbiji. Prema preporuci etnologa kikindskog Narodnog muzeja Slavice Gajić, podnela sam Ministarstvu privrede zahtev da i trukovanje bude uvršteno u pravilnik o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima. Pre tri godine postala sam vlasnica Umetničko-zanatske radionice „Vez-trukovanje“.
Redovno sam osvajala najprestižnije nagrade na etno-sajmovima u Beogradu - kaže Smiljka i dodaje da trukovanje zahteva i crtačko umeće, a sve se radi ručno. Za jedan bogato vezeni vojvođanski peškir potrebno joj je i do 200 sati mukotrpnog rada.
- Realna cena iznosila bi 150 dinara puta 200 sati, ali toliki novac nikako ne mogu da dobijem. Proizvode prodajem preko društvenih mreža, a najčešće ih kupuju naši ljudi koji rade u inostranstvu. Nostalgični su, na rodni kraj ih podsete kuvarice i izvezeni peškiri, koji su završile širom Evrope, Amerike i Australije. Moji vezeni i trukovani proizvodi mogu da se pronađu i u prodavnici beogradskog Etnografskog muzeja. Sarađujem i sa Muzejom Grada Novog Sada - nabraja Smiljka.
Sagovornica Kurira potvrđuje da naša država podržava stare zanate i daje subvencije za samozapošljavanje.
- To je dobro, ali je neophodno da celo društvo stane iza osoba koje se bave starim zanatima. Mi čuvamo kulturno nasleđe našeg naroda i prenosimo ih mlađim generacijama. U Engleskoj postoji škola starog veza, dok u Mađarskoj stare zanatlije dobijaju subvencije i besplatne lokale. Nisu u obavezi da državi plaćaju poreze i doprinose - predočava Smiljka.
Nikad nije kasno
ZAMENILA PROFESIJU ZA KREATIVNIJI POSAO
Nakon četvrt veka u novinarstvu, Smiljka je odlučila da stresan i ne tako dobro plaćen posao zameni kreativnijim:
- Želela sam da upišem Fakultet primenjenih umetnosti. Međutim, završila sam Poljoprivredni fakultet. Ni dana nisam radila u struci. Odlazak iz novinarstva pokazao se kao idealna prilika da se u potpunosti posvetim staroj porodičnoj tradiciji. Vezom i trukovanjem, ali samo za potrebe domaćinstva, bavile su se moja majka i baka. Sarađujem s poznatom modnom kućom „Iskon moda“. Na njihovu sugestiju, pokrenula sam i blog o vezu.
Kurir / Saša Urošev
Foto: Saša Urošev
NE PROPUSTITE
