BEOGRAD - Srbija je u 1990-tim zbog ratova na prostoru bivše Jugoslavije i međunarodnih sankcija propustila da privuče investitore iz Japana, ali sada postoje mogućnosti za ulaganja kapitala kompanije iz te zemlje, ocenjeno je na privrednom skupu u Beogradu.
Ambasador Japana u Srbiji Tošio Cunozaki je na skupu koji je trebalo da pomogne upoznavanju mogućnosti poslovanja s kompanijama iz dalekoazijske zemlje konstatovao da bi potencijalnim investitorima iz njegove domovine u Srbiji mogli da budu interesantni proizvodnja elektronske opreme, autodelova, energetika i prehrambeni artikli.
Japan je treća po veličini nacionalna privreda u svetu, mereno po nominalnom ukupnom domaćem proizvodu (5,87 biliona dolara prema procenama iz 2011. i 45,870 u proseku po stanovniku), kao i po paritetu kupovne moći (PPP, po tržišnim cenama, 4,4 biliona, odnosno 34,748 per kapita).
Japan je četvrti po veličini izvoznik (800,8 milijardi dolara prema procenama u 2011.) i uvoznik u međunarodnoj privredi (794,7 milijardi).
U Srbiji postoje tek tri značajnije investicije iz Japana. Japan tobako internešenel (JTI) je investirao u fabruku duvana u Senti, kao i Asahi Bier zajedno sa Micui korporacijom u proizvodnju dijetetskih suplemenata na bazi kvasca u kompaniji ALTEK, dok je Panasonik otvorio proizvodni pogon u Svilajncu.
Ambasador Cunozaki je na prošlonedeljnom skupu ocenio da je taj poslovni sastanak u organizaciji Centra za azijske studije Fakulteta političkih nauka u Beogradu pravovremen, jer su odnedavno japanske firme zbog rasta vrednosti nacionalne valute jen počele da ulažu u inostranstvu i da kupuju i strane firme.
Prema rečima Cunozakija, ukoliko bi Panasonikovo postrojenje u Svilajncu bilo uspešno, ta kompanija, a možda i neke druge iz oblasti elektronike mogle bi da imaju interes za ulaganja u Srbiju.
Japanskim proizvođačima autodelova bi Srbija mogla da bude atraktivna s obzirom na kvalitetnu radnu snagu koja nije skupa, povoljan poreski sistem i druge podsticaje.
U oblasti energetike japanske kompanije su zainteresovane za vetroelektrane, a poseduju i najsavremeniju tehnologiju za geotermalne centrale sa kojom su spremne da sarađuju s partnerima u Srbiji. Ambasador smatra i da bi proizvodnja organske hrane u Srbiji mogla da bude interesantna za kompanije iz Japana, budući da ta ostrvska zemlja sa 127 miliona stanovnika uvozi 60 odsto prehrambenih proizvoda, a obezbeđivanje sigurnih isporuka kukuruza, pšenice i soje su među glavnim zadacima spoljne politike vlade u Tokiju.
Cunozaki je pomenuo i da firme iz njegove zemlje tragaju za rudama "retkih zemalja" neophodnim u elektronskoj industriji i da "već sada bar jedna japanska kompanija pokazuje interes za antimon u Srbiji".
Takeši Ito, generalni direktor ogranka Japanske organizacije za spoljnu trgovinu (JETRO) u Beču, izneo je da se u Japanu područje jugoistočne Evrope doživljava kao udaljeno, u geografskom i u psihološkom smislu.
"O ovom regionu postoji malo informacija, a Japan je kroz istoriju retko imao kontakte s jugoistočnom Evropom", primetio je generalni direktor Ito. Otuda među zemljama bivše Jugoslavije samo u Srbiji i Crnoj Gori postoje proizvodni pogoni japanskih firmi.
Na Balkanu je najviše japanskih proizvođača (u njih se računaju svi koji imaju više od 10 odsto direktnog ili indirektnog učešća japanskog kapitala) u Rumuniji.
Znatno je više japanskih proizvođača u Češkoj, Poljskoj i Mađarskoj.
Ito je kazao da japanske kompanije biraju regione Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope kao proizvodnu bazu za čitav evropski kontinent, a ne kao potrošačko tržište. Pri tome se uzimaju u obzir relativno jeftina radna snaga u regionu i napredak ka integrisanju u Evropsku uniju (EU), što omogućava slobodnu trgovinsku zonu EU, odnosno izbegavanje visokih poreza na uvoz u nju i brzo poboljšanje infrastrukture.
Zvaničnik JETRO je izneo da su u postojećim međunarodnim ekonomskim prilikama japanske firme "skromnije", više se orijentišu na "braon investicije" (kupovinu relativno prosperitetnih lokalnih firmi), a manje na "grinfild" ulaganja (potpuno nove investicije).
Ito je kazao i da JETRO pruža podršku japanskim malim i srednjim preduzećima koja čine 98 odsto privrede te zemlje, da više posluju u inostranstvu, budući da ih na to teraju ekonomske prilike kod kuće.
Predstavnica Privredne komore Srbije Milanka Stojaković je iznela da je izvoz iz Srbije u Japan godinama iznosio samo nekoliko stotina hiljada dolara i uglavnom se sastoji od prehrambenih proizvoda.
Tako smrznute maline iz Srbije zauzimaju 17 odsto tržišta tog voća u Japanu.
Nasuprot tome, uvoz iz Japana dostiže i 150 miliona dolara godišnje, a najviše se u Srbiju uvoze motorna vozila i delovi za njih, specijalne mašine za pojedine industrijske grane, pribor za štampanje, digitalne kamere, hemijski preparati za fotografske namene, lekovi.
U prvih šest meseci 2012. vrednost izvoza iz Srbije u Japan iznosi dva miliona dolara, dok je uvoz dostigao 75,5 miliona.
Goran Pekez, direktor u JTI u Senti, rekao je da pregovori sa japanskim partnerima dugo traju i u tom procesu mnoga pitanja bivaju pokrenuta, da poslovni ljudi iz te zemlje ne vole promene u firmama sa kojima razgovaraju o saradnji i da insistiraju na obostranom poštovanju kvaliteta proizvoda.
U privlačenju investitora iz Japana velika je uloga lokalnih vlasti koje treba da se ponašaju kao pravi domaćini i potencijalnim ulagačima pomažu na svakom koraku zasnivanja proizvodnih pogona, poručio je Pekaz.
