Evropska komisija, kaže on, raspoložena je da iz evropskih fondova finansira i druge interkonekcije kao što su Bugarska-Grčka-Turska, potom Rumunija-Bugarska i Bugarska-Srbija.
Ostaje, međutim pitanje obezbeđivanja dovoljnih količina gasa da bi bilo isplativo povezivanje svih ovih gasovoda.
Gas bi stizao iz Azerbejdžana, Turkmenistana, zapadnog Nabuka i Baumgartena u Austriji.
"Bugarska i Evropska komisija su se takođe složile da je neophodno i prisustvo ruskog gasa kako bi ceo posao bio komercijalan i kada je u pitanju isplativost gradnje, ali i kada je reč o budućoj ceni gasa. S obzirom na to da su u pitanju različiti izvori snabdevanja gasa, realno je očekivati i konkurentnost cena", kaže Bajatović.
Ono što, međutim upada u oči, jeste što svi ovi gasovodi koji bi bili potencijalni drugi izvor snabdevanje zaobilaze Srbiju.
Jedino što našoj zemlji u takvom situaciji preostaje je da EK ostane pri obećanju da će pomoći finansiranje pravca prema Bugarskoj, ali i da se obezbedi siguran prolaz ruskog gasa preko ove zemlje, koga jedino ima dovoljno.
Interesantno je da Bugarska ima ideju, kako se čulo, da gradi pravac prema Ukrajini, a suština je obnavljanje unutrašnjeg gasnog bugarskog sistema i povećanje njegovog kapaciteta.
Cilj je da se kroz interkonekciju otvori tržište jugoistočne Evrope.
Ono što je važno, kaže Bajatović, jeste da je EK zatražila da se preispitaju svi međudržavni ugovori o gasu, jer se smatra da oni nisu komercijalni, ali i da se izmeni pravna regulativa kako bi se sve prilagodilo propisima EU.
(Tanjug/Politika)
