Cilj događaja „Discovery Day 2016“ je podizanje svesti o dostupnim tehnologijama, podacima i servisima za podrušku implementaciji globalne Agende.
Svet se danas suočava sa velikim brojem kompleksnim izazovima, među kojima su klimatske promene; ubrzana urbanizacija; sve veća potražnja za prirodnim resursima; porast prehrambene, vodoprivredne i energetske nesigurnosti; učestalost prirodnih nepogoda i rešavanje nasilnih sukoba. Veliki broj migranata je došao preko Mediterana u Evropu u 2015. i 2016. godini, stvarajući podelu u Evropskoj uniji u vezi sa načinom naseljavanja ovih ljudi. Takva pitanja prerastaju u politički, ekonomski i socijalni problem.Krajem 2015. godine, 193 država članica Ujediljenih nacija je na UN Samitu održivog razvoja u Njujorku usvojilo dokument pod nazivom Transformacija našeg sveta, Agenda za održivi razvoj do 2030. (17 ciljeva održivog razvoja i 169 oblasti delovanja). Aktivnosti vezane za klimatske promene su od suštinskog značaja za ispunjavanje razvojnih ciljeva. Na samitu u Parizu prošle godine, 196 država je usvojilo novi sporazum o klimatskim promenama.
Praćenje napretka u implementaciji ciljeva na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou će postati obavezno za sve države članice UN.Optimalno korišćenje raspoloživih podataka i tehnoloških rešenja je ključno za uspeh. Šta je to što možemo obezbediti sa povećanjem dostupnosti i kvaliteta satelitskih snimaka i širokom upotrebom mobilne tehnologije? I zašto je upotreba standarda postaje važna?
Open Data koncept, upravljanje velikom količinom podataka, crowdsourcing (eksterno obezbeđenje podataka) i prekogranična razmena podataka postali su ključni za opstanak. Integrisanje geoprostornih podataka dobijenih osmatranjem Zemlje i statističkih podataka je ključ za utvrđivanje napretka u postizanju ciljeva održivog razvoja i umanjenje efekata klimatskih promena.Poboljšano upravljanje zemljištem je od suštinskog značaja za postizanje ciljeva Globalne agende. Od suštinskog je značaja za bezbednost hrane, iskorenjivanje siromaštva i doprinosi uspostavljanju odgovornog ulaganja i ekološke održivosti.
Ovakav pristup postaje sve značajniji u eri masovne migracije, klimatskih promena, prirodnih katastrofa i sve većeg broja oružanih sukoba.FAO je pozvao Delegaciju Republičkog geodetskog zavoda, koju su činili visoki predstavnici: generalni direktor, gospodin Borko Drašković, pomoćnik direktora Sektora za topografiju i kartografiju, gospođa Jelena Matić Varenica i šef Odseka za Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka, gospodin Darko Vučetić, da podeli svoja iskustva i buduće planove u primeni geoprostornih podataka i servisa. Prva sesija pod nazivom „Potrebe i mogućnosti“ je bila posvećena iskustvu Republičkog geodetskog zavoda, njegovim planovima za budućnost i mogućnostima za saradnju sa različitim partnerima.
Ovoj sesiji su prisustvovali predstavnici Organizacije za hranu i poljoprivedu UN i Ekonomske komisije UN za Evropu, Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije, Norveške kartografske institucije, Catapult centra za primenu satelitske tehnologije Velike Britanije, GMV kompanije iz Španije koja se bavi primenom daljinske detekcije kao i američke kompanije Digital Globe koja je svetski lider u obezbeđenju podataka satelitskih sistema.
Učesnici su upoznati sa aktivnostima Republičkog geodetskog zavoda u vezi sa implementacijom Nacionalne infrstrukture geoprostornih podataka i njegovim iskustvom u pružanju podrške drugim institucijama radi optimalnog korišćenja dostupnih podataka i servisa, radom na razvoju kapacitetak kao i na uspostavljanju regionalnog Centra izvrsnosti za upravljanje geoprostornim informacijama. Centar izvrsnosti bi pružio odlične mogućnosti za prikupljanje i deljenje najboljih praksi, rad na inovativnim rešenjima, a državnoj upravi, opštinama, privatnom sektoru, akademskim krugovima i građanima bi omogućio da donose odluke zasnovane na informacijama, kad god i gde god je to potrebno.
Svi predstavnici su preneli svoja iskustva i iskazali spremnost da podrže planove Zavoda da osnuje Centar izvrsnosti.Na glavnoj sesiji događaja prezentovani su rezultati praktične primene savremenih tehnoloških rešenja u upravljanju zemljištem u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji; Uspostavljanje infrastrukture geoprostornih podataka u Evropskoj uniji; Infrastrukturna geoprostornih podataka na Arktiku (saradnja između nacionalnih kartografskih agencija Kanade, Finske, Islanda, Norveške, Rusije, Švedske, SAD i Danske); dobra prakse iz Velike Britanije u okviru podrške vladinim institucijama u korišćenju raspoloživih geoprostornih aplikacija; iskustva kompanije DigitalGlobe u iskorišćavanju velike količine podataka (Big Data) u cilju adekvatnog upravljanja i Google prostorni alati za upravljanje zemljištem.
Više od 170 učesnika je prisustvovalo glavnoj sesiji. 150 ljudi sa pet kontinenata su pratili video prenos putem inteneta: 91 iz evrope, 35 iz Amerike, 12 iz Azije, 8 iz Afrike i 1 iz Okeanije.Snimku glavne sesije se može pristupiti putem linka.Tim FAO-a ostaje posvećen nastavku pružanja podrške naporima Zavoda, a dogovoreni su i konkretni koraci na obezbeđivanju prenosa znanja, radu na zajedničkim inovativnim idejama i deljenju iskustava i najboljih praksi, navodi Rumjana Tončovska, Viši savetnik za zemljišnu administraciju – IT, UN FAO.
