Osokoljeni odlukama somborskog suda, koji je stao na njihovu stranu, građani su rešili da se suprotstave bankama i tuže ih zbog raznih naknada i provizija na kojima zarađuju milijarde dinara. U Udruženju potrošača „Efektiva“ kažu da su poslednjih dana primili nekoliko stotina mejlova, poziva i ličnih poseta građana, koji se žale na rad banaka u Srbiji, a u vezi sa „skrivenim“ troškovima koje im te banke naplaćuju. Zbog toga su pokrenuli još nekoliko desetina novih tužbi po osnovu naplate troškova koje banke nisu smele da naplaćuju. Reč je o naplati naknade za obradu kredita, koja, na primer, za kredit od 40.000 evra može da bude 1.200 evra, zatim za praćenje kredita, što godišnje na isti kredit može da dostigne 160 evra godišnje, a onda i za prevremenu otplatu zajma i za slanje opomena, kao i nezakonitu zateznu kamatu. Bankarski sektor u Srbiji prošle godine je imao rekordnu dobit od svih provizija i naknada od oko 25,9 milijardi dinara. Inače, sve je krenulo od pravosnažne presude Višeg suda u Somboru da banka mora da vrati klijentu oko 450 franaka koje mu je naplatila na ime obrade zahteva za dobijanje kredita od oko 30.000 „švajcaraca“. Dejan Gavrilović, iz Udruženja „Efektiva“, kaže za Kurir da je banka osuđena jer je prekršen Zakon o obligacionom odnosu, koji kaže da banka daje klijentu novac, a ovaj joj vraća to što je dobio i kamatu. - To znači da osim kamate banka na pozajmljeni novac, a to su, osim kredita, dozvoljeni minus i kreditna kartica, ne sme da naplati ništa više! Kad je sud u Somboru tražio da mu banka dostavi koji je to trošak obrade kredita, ona nije dostavila ništa. To dovoljno govori, jer je ceo trošak kamata - navodi Gavrilović. Na pitanje koliko košta podnošenje tužbe preko Udruženja „Efektiva“, on kaže da članovi moraju da plate samo sudsku taksu od nekoliko hiljada dinara, a advokat je besplatan.
Bez izbora NUDE UGOVORE „UZMI ILI OSTAVI“ Posle presude u Somboru NBS i Udruženje banaka Srbije saopštili su da nema osnova da banke vraćaju novac građanima, kao i da su pristali da plate naknade kad su potpisali ugovor. - To je tačno, ali to su ugovori „uzmi ili ostavi“, koje su sačinile banke. A Zakon o obligacionim odnosima kaže da onaj ko nudi ugovor mora da vodi računa da sve odredbe budu zakonite, ako nisu, onda se one tumače u korist druge strane ili klijenta - navodi Gavrilović.
NBS NE SMEJU NIŠTA DA SAKRIJU U Narodnoj banci Srbije kažu za Kurir da je građanima na raspolaganju njihov Centar za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga, kao i posredovanje kao alternativa sudu. - Banke su obavezne da u predugovornoj fazi klijentu pruže informacije i objašnjenja o uslovima pod kojima pružaju usluge, kao i da u ponudi i ugovoru o kreditu navedu sve vrste i visine naknada koje padaju na teret klijenta - dodaju iz NBS.
Razne provizije - 300-500 dinara - izdavanje raznih potvrda o stanju na računu, istoriji računa... - od 100 dinara - proglašenje kartice nevažećom - 500-2.200 dinara - neopravdana reklamacija za kartice - 200-1.500 dinara - trošak blokade i zamene kartice - 200-300 dinara - zahtev za novi PIN - 220-790 dinara - slanje opomena
Vladimir Spasić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
