BEOGRAD - Fiskalni savet Srbije ocenio je danas da su zarade u javnom sektoru smanjene na dobar način, ali da nivo umanjenja penzija nije dovoljan.
Prema oceni Fiskalnog saveta, linearnim smanjenjem zarada u javnom sektoru za 10 odsto ostvaruju se osetne uštede, ali to još neće biti dovoljno da se u kratkom roku uspostavi održivi novi državnih izdvajanja za zarade.
"Doslednom primenom drugih mera, pre svega smanjenjem broja zaposlenih u javnom sektoru, u naredne tri godine mogao bi da se dostigne održiv nivo izdvajanja iz budžeta za plate", naveo je Fiskalni savet u saopštenju podeljenom novinarima.
Fiskalni savet je naveo i da nivo umanjenja penzija nije optimalan jer se dobijaju relativno male uštede."Nakon umanjenja, penzije će ostati na nivou koji je znatno viši od ekonomske mogućnosti privrede da ih finansira", navodi se u saopštenju. Fiskalni savet je istakao da je smanjenje plata i penzija prvi korak za izbegavanje krize javnog duga, ali da je uz to neophodno i rešavnje problema javnih preduzeća i državnih banaka, smanjenje sive ekonomije i srpovođenje strukturnih reformi.
"Rastući fiskalni deficit i javni dug ukazuju na to da je trenutno stanje javnih finansija u Srbiji neodrživo. Dodatni problem koji preti da potpuno uništi javne finasije Srbije je neuspešno poslovanje javnih preduzeća i državnih banaka", naveo je Fiskalni savet.
Zbog svega toga, dodaje se, potreban je potpuni zaokret u vođenju fiskalne politike, ali i upravljanju javnim preduzećima i bankama jer je alternativa kriza javnog duga, a to znači pad BDP od oko 10 odsto, visoka inflacija, deprecijacija dinara i veliki pad životnog standarda.
Fiskalni savet je naveo da usvojeni rebalans ukazuje na to da će stvarni deficit budžeta Srbije u 2014. iznositi oko 300 milijardi dinara, iako je u samom rebalansu prikazana njegova znatno manja vrednost.Rebalansom budžeta formalno je predviđen deficit od 225 milijardi dinara, ali on uključuje sve troškove koje država ima usled lošeg poslovanja javnih predzeća i državnih banaka i neke rashode koji se finansiraju iz projektnih zajmova.
Navodi se i da su rebalansom budžeta za 2014. znatno povećani rashodi za različite subvencije što u pojedinim slučajevima može biti veoma opasno. Povećanje subvencija je posledica lošeg planiranja, ali i pojave novih rashoda za te troškove tokom godine, naveo je Fiskalni savet i dodao da i pored toga što je država ostala dužna bankama oko osam milijardi dinara po osnovu realizovanih subvencija za kredite za likvidnost, kao i 1,6 milijardi dinara reciklerima, taj dug nije bio uključen u budžet.
Fiskalni savet smatra da bi prilikom izrade budžeta za 2015. godinu trebalo da budu uključeni svi rashodi države i da budu jasno prikazani.
