Prostora za to u svakom slučaju, kako tvrdi, ima, ali je samo pitanje za koliko bi primanja mogla da budu veća.
"Povećanje bi moglo da bude veće nego prethodni put, ali ne i veće od oko četiri odsto", rekao je Nikolić Tanjugu.Logika je, kako je objasnio, da povećenje ne bude veće od nominalnog porasta bruto društvenog proizvoda.
Prema njegovim rečima, to je neophodno kako bi se ostvario srednjoročni cilj da se udeo rashoda za plate i penzije vrati na dogovoren nivo - da se plate smanje sa sadašnjih 10 odsto na oko osam procenata, a penzije sa 13 na 11 odsto.
Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Sebastijan Sosa najavio je da rekao da će se o tome tek razgovarati u septembru i oktobru.
"Predstojeća Misija MMF-a, koja dolazi u septembru i oktobru, fokusiraće se na budžet za sledeću godinu i razgovaraćemo o potencijalnim povećanjima. U tim razgovorima će se uzeti u obzir, s jedne strane, bolji rezultati i fiskalna pozicija, a, sa druge, i potreba da se nastavi sa smanjenjem javnog duga na srednji rok", rekao je Sosa na konferenciji u Narodnoj banci Srbije.
Fiskalni problem je bio nerešiv prethodnim vladama
Dobra ocena MMF za Srbiju godi, posebno ona za javne finansije jer je to bio nerešiv problem za prethodne vlade, izjavio je Nikolić.
"Budžet naše države balansiran je u tolikoj meri da mi se čini da bismo ove godine mogli da napravimo i zaokret u smislu smanjivanja javnog duga", rekao je Nikolić, koji je član Saveta guvernera Narodne banke Srbije, gostujući u Kažiprstu B92.
Prema njegovim rečima, ne bi trebalo izostaviti ni nisku inflaciju, relativno stabilan kurs, kao ni to da smo sada u nekom okviru koji je bio želja svih prethodnih godina, i da je ocena MMF koja to potvrđuje - svakako dobra.
Nikolić ipak upozorava da se ne treba opuštati i likovati, jer rizici i dalje postoje.
"To su pre svega rizici iz spoljnog okruženja, na primer, odluka Feda oko povećanja kamatnih stopa, zatim geopolitičke turbulencije koje se odražavaju i na Srbiju, a imamo i lokalne tenzije koje svakako nisu dobre za nas", objašnjava on.
Govoreći o otpuštanjima u javnom sektoru, Nikolić podseća da je u poslednjih godinu dana otišlo 16.000 ljudi i da oko 6.500 koliko je procena MMF-a da treba još da ode, nije visokorizična cifra.
"Na tome će se dalje raditi bez dileme. Ali sada smo na tim redukcijama, kada govorimo o javnim preduzećima, da već možemo da govorimo o pojedinačnim kompanijama. U EPS je na primer, sada već potpuno jasno šta treba uraditi, gde praviti uštede i slično", kaže Nikolić.
Dodaje i da je Vlada ispunila deo zahteva Fonda da se poveća cena struje, ne onoliko koliko je MMF i tražio.
Ipak, dodaje da je ohrabrujuće da, ako je preuzeta obaveza da se podigne cena struje, treba znati da će to imati pozitivne efekte i na inflaciju.
Nikolić kaže i da se otvara prostor za povećanje plata i penzija, ali da bi trebalo voditi računa da se udeo za izdatak za te penzije i plate povrati u nekom segmentu.
"Ako govorimo o nekom procentualnom povećanju, to povećanje može biti nešto veće nego prošli put, ali da se zadrži od 3,5 do 4 odsto - to je neka granica kako bi se zadovoljili parametri održivosti", rekao je Nikolić za B92.
