BEOGRAD - Kvalitet hrane mogao bi da bude ključni izvozni adut Srbije jer u velikoj konkurenciji na svetskom tržištu naša zemlja teško da može da konkuriše masovnom proizvodnjom, jeftinim proizvodima i savremenom tehnologijom, izjavio je danas minstar za trgovinu, turizam i telekomunikacije Rasim Ljajić."Mi ne treba da nudimo masovnu i jeftinu, već kvalitetnu hranu. Organska proizvodnja je naša šansa ", rekao je Ljajić ukazavši da je od ukupno obrađenih površina od oko 8.000 hektara u našoj zemlji, organska prozivodnja čini 0,15 odsto.Ministar je podsetio da trenutno u Srbiji postoji 52 proizvoda zaštićenog porekla ali da samo tri - med, bermet vino i leskovački ajvar imaju međunarodne sertifikate.To ukazuje da je ubuduće neophodno mnogo više raditi na brendiranju i marketingu, rekao je Ljajić na današnjem skupu "Kvalitet kao sredstvo za postizanje liderske pozicije na tržištu".Prema njegovim rečima strane investicije takođe su neophodne kako bi se došlo do novog kapitala i novih tehnologija.Ministar je rekao da je naš ukupan izvoz u prošloj godini bio 11,15 milijardi evra i podsetio da je naš izvoz u zemlje Evropske unije 2008. godine, kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, iznosio 4,3 milijardi evra dok je u prošloj godini za 67 odsto veći.On je istakao da je 95 odsto domaće regulative kada su u pitanju industrijski prozivodi usklađeno sa evropskom, ali kada se pogleda po sektorima taj procenat pada na 60 odsto.Ono što može da bude tečkoća vezano je za regulativu koja se odnosi na hranu, jer je to najuređenija oblasti unutar evropskog zakonodavstva i stalno se menja jer se usklađuje sa savremenim trendovima i zahtevima potrošača, istakao je ministar.Prema njegovim rečima, trenutno nema procena do kog procenta smo našu domaću regulativu u toj oblasti uspeli da uskladimo sa evropskom, ali sasvim je sigurno da će taj posao morati da bude završen do 2018. godine.On je istakao da je prošle godine, kada je u pitanju izvoz hrane u zemlje EU, ostvarn suficit od 1,50 milijardi evra, ali je to nedovoljno u odnosu na potencijal koji Srbija ima.Ljajić je istakao da među prvih 10 najvećih izvoznih proizvoda Srbije, prva dva mesta pripadaju automobilima, na trećem mestu je kukuruz, dok su maline, kupine i ribizle na šestoj poziciji.On je ukazao da nije dobro što se u izvozu hrane ne pojavljuje veća količina mesa, podsetivši da je bivša Jugoslavija 90-tih godina izvozila 50.000 tona mesa, od čega Srbija 30.000 tona, a sada ne možemo da ispunimo ni kvotu za tržište EU od 8.700 tona, jer nekoliko godina unazad nismo uspeli da izvezemo više od 2.000 tona.Među 15 najvećih izvoznika, 13 kompanija je sa uglavnom većinskim stranim kapitalom, a samo dve su domaće - Železara i Petrohemija, istakao je ministar.Ljajić je ukazao da je Srbije druga u svetu po proizvodnji šljive, treća po proizvodnji maline i kobasica od svinjskog mesa, četvrta u svetu po proizvodnji guščije paštete, četvrta po proizvodnji metle.On je istakao da je naša zemlja za dve godine izvezla 10 miliona metli i naglasio da smo peti u svetu po uzgoju deteline, sedmi po proizvodnji višnje, deveti po proizvodnji sladoleda i dunje.Zašto naš izvoz nije veći kada imamo sve uslove da proizvedemo najbolju moguću hranu , zapitao se Ljajić ukazavši da nam naše geografsko podneblje i klimatski faktoru to omogućuju ali se problem javlja kad sve to treba da pretočimo u materijalnu vrednost.
