Usitnjenost poseda, kvalitetno zemljište i umerena klima vocarima iz Šumadije donose veliki prinos. Medutim ove godine dobar plasman na inostranom tržištu je izostao, Poljska je izvezla veliku kolicinu voca, a potražnja za plodovima iz Srbije je drasticno opala.
"Ove godine je sve lošije i sve se manje izvozi, kriterijumi su popeti na jedan viši nivo, sve više kvalitetnije robe odlazi za izvoz ali u sve manjim kolicinama. Kada pricamo u nekim procentima, prošle godine, od moje proizvodnje, na izvoz je otišlo 70 odsto a ove godine nekih 30 odsto", kaže Aleksandar Glišic, vocar, selo Šume, Topola.
"Potencijala normalno ima, samo što bismo trebali da malo osavremenimo proizvodnju. Proizvodnja nam je još uvek zastarela, treba ici na nove zasade, na gušcu sadnju, na navodnjavanje, kupovinu protivgradnih mreža i to je osnov buducnosti vocarstva", kaže Predrag Predojevic, voćar, selo Čumić, Kragujevac.
"Prošle godine kada je u pitanju moja proizvodnja 80 odsto šljive išlo je na izvoz, a ove godine oko 5 odsto, što je skoro pa beznacajno, a vec je završeno sa berbom", kaže Goran Mijailovic, vocar, selo Cumic, Kragujevac.
Veliki grad koji je pogodio ove godine centralnu Srbiju uticao je i na kvalitet voca pa strucnjaci savetuju kupovinu zaštitnih mreža i sve više preuzimaju tehnike uspešnih vocarskih regija sa sistemima za navodnjavanje i gušcom sadnjom.
"To je jedna vrsta tehnologije koja je preuzeta iz severnog dela Italije, odnosno iz južnog Tirola, koja je došla zajedno sa njihovim sadnicama i tehnologijom i mi smo samo nastavili ovde da je primenjujemo, daje odlicne rezultate gde su prinosi znacajno povecani, u odnosu na ono što smo mi imali i ne samo prinosi vec i kvalitet ploda", kaže Dragan Radivojevic, profesor na katedri za voćarstvo, Poljoprivredni fakultet u Beogradu.
Kako bi se što više iskoristio izvozni potencijal Šumadije kada je voćarska proizvodnja u pitanju potrebno je i da se gaje vrste koje se traže na inostranom tržištu ali i da se zasadi pod vocem tretiraju novim tehnikama gajenja.
