BEOGRAD - Kada međunarodni monetarni fond dođe u neku malu zemlju to znači da je njena vlada izgubila kontrolu nad svojim budžetom i platnim bilansom, kaže ekonomista prof. dr Miodrag Zec. Stoga je, dodaje, primorana da zatraži pomoć MMF-a da bi rešila goruća pitanja vezana za spoljnu likvidnost."Zato je najbolja ona vlada kojoj ne treba MMF. S druge strane, MMF interveniše samo u malim zemljama a nikad u velikim, i to govori o njegovoj pravoj prirodi", ukazuje Zec u razgovoru za RTV.
On navodi da se u odnosu prema MMF-u, države mogu podeliti na dve grupe.
"Jedne vrlo burno reaguju i bore se da MMF ne dođe; takvi su slučajevi u Argentini, Rusiji ili u Mađarskoj u poslednje vreme. Drugu grupu čine zemlje gde su gotovo euforični kada dođe MMF. To je recimo slučaj sadašnje Srbije, gde vlada proglašava ciljeve MMF-a za nacionalne a Fond služi vladi kao potpora da utvrdi svoj kurs", ukazuje.
Navodi da su srpska i druge ekonomije zemalja bivše Jugoslavije u velikoj meri zavisne od MMF-a i da je on stalno ovde prisutan, "kao neki Damoklov mač nad našim sudbinama".
Zec objašnjava da je Fond organizacija koja uređuje međunarodnu likvidnost i međunarodni finansijski poredak i da nastala je pred kraj Drugog svetskog rata 1944. godine, u mestu Breton Vudsu u Sjedinjenim Američkim Državama.
"Amerika je iz rata izašla kao najveća svetska sila i želela da napravi institucije koje će bitno urediti svetsku privredu. Tako je nastao MMF, tako je nastala i Svetska banka, i to su institucije pod nesumnjivim američkim uticajem", priča naš sagovornik. "Ona je, uz druge zemlje, njihov osnivač, ona ima najviše kapitala, dolar je rezervna valuta. Konfiguracija svih unutrašnjih odnosa je takva da obezbeđuje dominaciju SAD u MMF-u".
Kao što je poznato, Bretonvudskim sistemom vrednost valute svake članice bila je vezana za zlato. "Kada je Amerika izašla iz tog sistema 1971. godine, ona je praktično izvukla ugaoni kamen iz temelja MMF-a, ali je on ipak nastavio da postoji", pojašnjava ovaj ekonomista.
Navodi da MMF ima svoju standardnu terapiju koju nudi nezavisno od toga gde je bolesnik - u Latinskoj Americi, u centralnoj ili istočnoj Evropi, i bez obzira na to u kakvom stanju su društvo ili država.
"Kada dođe MMF, ključno je pitanje zašto je nastala kriza i ko se njome okoristio. Jer, sve krize se završavaju socijalizacijom gubitaka i privatizacijom dobitaka", upozorava Zec.
