BEOGRAD - Domaćinstva u Srbiji su prošle godine na raspolaganju imala u proseku 57.054 dinara mesečno, odnosno oko 475 evra, što je iznos koji porodice u Švajcarskoj potroše u istom tom periodu na zabavu i izlaske, jer tamošnja domaćinstva mesečno raspolažu sa 7.130 franaka (6.813,84 evra).Najočiglednija razlika u strukturi potrošnje našeg i njihovog domaćinstva svakako je vidljiva po sumi novca koju oni i mi izdvajamo za hranu i bezalkoholna pića. Dok srpskom domaćinstvu na ovu stavku ode 38,4 odsto mesečnih prihoda, švajcarska porodica za to izdvoji svega 6,4 odsto mesečnog budžeta.
Iako je srpsko domaćinstvo 25,1 odsto svojih mesečnih primanja prošle godine trošilo na kupovinu robe široke potrošnje i plaćanje usluga, odnosno oko 120 evra, to je zanemarljiva suma novca u poređenju sa 3.713 evra, koliko je po ovom osnovu trošila porodica u Švajcarskoj.
Ovakva situacija za ekonomistu Ljubomira Madžara nije nimalo iznenađujuća, pošto, kako kaže, struktura potrošnje zavisi od visine dohotka.- Što je manji dohodak, to veći njegov procenat ide na elementarne potrebe, pre svega na hranu, stanovanje i stvari bez kojih se ne može. Kod onih s visokim standardom, veliki deo prihoda ide na zabavu, putovanja, kulturu i nabavku luksuzne robe, uključujući i automobile. Bogat narod ne troši mnogo na hranu, nego, što bi se reklo, na nadgradnju. Mi u svojoj sirotinji nemamo izbora, te najveći deo dohotka izdvajamo na hranu, a ono što ostane ide na široki dijapazon potreba - objašnjava Madžar.On ističe da će se struktura potrošnje kod nas menjati sa povećanjem dohotka.- Ekonomisti nisu optimistični u tom pogledu s obzirom na to da nam je privreda iznemogla i nelikvidna i bez sopstvene akumulacije, bez koje nema održivog razvoja - tvrdi Madžar.
Centar za zaštitu potrošača „Forum“HRANA, PA ŠTA OSTANEJovan Jovanović, predsednik centra za zaštitu potrošača „Forum“ iz Niša ističe da najveći deo prihoda porodice u Srbiji troše na hranu, dok se za ostalo troši u tragovima.- Zarade su nam takve da obezbeđuju samo preživljavanje, a i to nedovoljno jer pokrivaju svega 60 odsto potrošačke korpe, i to za tri člana. Vlada nema osećaj, već i tako mali dohodak građana opterećuje dodatnim zahtevima, poput povećanja poreza na imovinu, uvođenja takse za javni servis i slično. To je neprimereno za ovako niska primanja - kaže Jovanović.
