„Faundsenter investment“ obradovao je mlade ljude iz regiona na konkursu „Keč 2016“ jer su odlučili da investiraju u najbolje biznis projekte skoro pet miliona evra, iako su, kada je raspisan konkurs, najavili fond od milion evra.Posle tri dana spektakularne konferencije „Keč 2016“, na kojoj su prezentacije oduševile neke od najznačajnijih nemačkih biznismena, odlučeno je da se podrži čak 13 projekata. Osnivač i direktor „Faundsenter investmenta“ Dejan Jocić u intervjuu za Kurir kaže da je cilj projekta od početka bio da se talentovanim ljudima iz regiona da šansa da preskoče prepreke koje pred njih postavljaju mala tržišta na kojima su nastali.Kako vi onda pomažete da se ta prepreka preskoči? Kako dalje poslujete sa odabranim preduzećima? - Ono što je važno jeste da se novac ulaže na konkretan predlog preduzetnika kako bi želeo da potroši taj novac. I što konkretnije to kaže, veće su šanse da će dobiti novac. Mora tačno da zna i za olovku koju će da kupi, kada i kako će da je kupi - do te mere precizno. Onda to ima smisla jer se onda zove investicija. Ako kompanija pokaže da ima taj plan, mi ćemo da ga proverimo i potvrdimo i da onda po tim koracima ulažemo u tu kompaniju. Ako ta kompanija samo ima dobru ideju u koju mi verujemo, pomažemo da se napravi takav plan jer imamo ljude koji su podigli mnogo kompanija. Pa onda po tom zajedničkom planu investiramo u tu kompaniju.Dakle, ne odlučujete o razvoju kompanija na direktan način?- Mnogo je bitna naša filozofija - mi nismo preduzetnici. Preduzetnik je taj koji je odgovoran za tu kompaniju. Ako bismo mi dirigovali vođenje posla, to bi značilo da smo mi preuzeli odgovornost i u istom trenutku da taj čovek više nema odgovornost, a time nikome nismo pomogli. Mi ćemo biti savetnici, da pomognemo u arhitekturi postavljanja, otvorimo vrata - ali neko mora sam da prođe kroz ta vrata.Šta je sledeći korak sa investicijama u koje je uloženo?- Ove koje smo proglasili pobednicima veoma su konkretni. Pobednički projekat „Vismedic“ već postoji kao proizvod. Ideja je globalna, jednostavna, bez granica, svako je razume - što pre i što jeftinije, a kvalitetno dobiti medicinsku podršku i pomoć. Razrađeno je to na tržištu bivše Jugoslavije, u šest raznih sistema, što nam je pokazalo da taj čovek ima potencijal da menja sisteme, a da očuva svoj proizvod. I to je bilo prelomno zašto je on uspešan, a mi ćemo mu pomoći da mrežu proširimo i na zapadne zemlje dok sistem ostaje isti. Druge kompanije podržavamo da se razviju, da razviju svoj proizvod. Kada proizvod bude gotov, videćemo kakvog je kvaliteta i na koja tržišta možemo da ga plasiramo. Nagrađeno je i šest perspektivnih kompanija za koje smo odlučili da ih detaljnije analiziramo, pogledamo ideju i plan, bolje osetimo ljude.Kako ćete s njima pregovarati?- Mi želimo da ih upoznamo - prvo njih, pa projekat, stabilnost da to može da bude kompanija koja nešto proizvodi i zarađuje.Šta je glavni utisak nemačkih investitora, pre svega o ljudima čije su ideje upoznali?- Na mene je najjači utisak ostavila rečenica Horsta Gajkea, čoveka koji se nalazi na Forbsovoj listi: „Sve sam očekivao svuda na svetu, ali da dođem u Beograd i vidim ovako nešto, to stvarno nisam očekivao.“ To samo znači da ako se ideje i potencijal stave na sto i očisti prašina oko njih, pa i malo uglanca, to može biti nešto veoma veliko. A mi smo upravo to uradili u „Faundsenteru“ - posmatrali smo ideje koje imaju potencijala, ljude koji imaju iskustvo i znanje, otkrili ih iz nekog drugog ugla i pokazali ih ljudima koji to ceo život gledaju na taj način.Šta vam je plan za narednu godinu?- Mi cele godine pratimo investicije, a jednom godišnje to želimo da radimo na konferenciji poput ove. Ovo je bila proba kako to može da izgleda i značilo nam je da nas ljudi vide i da znaju da je to mesto gde mogu da se prijave jer postoji takav sistem i arhitektura da mogu da se priključe.
Povratak u Srbiju Ovde ljudi imaju potencijalZašto se Dejan Jocić vratio u Srbiju?- Vezao sam se za mnogo ljudi ovde. Iskustvo s ljudima sa kojima sam radio, a koji su zainteresovani nešto da naprave i grade, veoma je pozitivno. Shvatio sam da tu ima mnogo potencijala među ljudima koji nisu imali priliku da se pokažu i da rade. A oni možda imaju neke svoje projekte, pa je tako i nastala ova ideja. Među više od 800 radova koji su se prijavili, najviše ih je bilo iz Srbije, pa zatim Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Grčke. Prvu nagradu - investiciju od 750.000 evra, dobio je projekat iz Srbije.
