PUTIN NAS PODRŽAO: Fijat sa sirom i rakijom bez carine u Rusiji

BEOGRAD - Šefovi pet država članica Evroazijskog ekonomskog saveza (EAES) odlučili su juče na samitu u Astani da započnu pregovore sa Srbijom o uspostavljanju jedinstvenog trgovinskog režima.To bi moglo da nam omogući proširenje bescarinskog izvoza u Rusiju, Belorusiju i Kazahstan na robu koja je do sada bila ograničena izvoznim kvotama, kao što su zreli sir, rakija i „Fijatovi“ automobili, ali i povlašćenu prodaju robe u Kirgistan i Jermeniju.Naša zemlja već ima međudržavne sporazume o izvozu bez carine skoro svih artikala u Rusiju, Belorusiju i Kazahstan, a poslednjih godina u više navrata bezuspešno je pregovarano da se na spisak robe za bescarinski izvoz dodaju i automobili iz „Fijatove“ fabrike u Kragujevcu.Jučerašnja odluka o pregovorima sa Srbijom dolazi nekoliko dana posle posete mandatara za sastav nove vlade Aleksandra Vučića Moskvi. On se tada u susreo s Vladimirom Putinom, predsednikom Ruske Federacije, koji je juče podržao otvaranje pregovora sa Srbijom.

Spisak

Rezultat unifikacije trgovinskog režima, prema rečima ministarke za trgovinu EAES Veronike Nikišine, biće zajednička zona slobodne trgovine za sve zemlje Unije i Srbije, a Sveto Vasiljević, predstavnik Privredne komore Srbije (PKS) u Moskvi, izjavio je da se jučerašnjom odlukom otvaraju pregovori da bescarinski režim za robu iz Srbije bude proširen i na Jermeniju i Kirgistan.- Time se otvara mogućnost da se spisak robe oslobođene carine proširi sa 97 odsto na možda 99 odsto, i PKS će učiniti sve da se to i desi. Na primer, za Srbiju bi bilo veoma značajno ako bi na spisak bili stavljeni zreli sir i rakija. Proširenje bescarinske trgovine na Jermeniju i Kirgistan omogućilo bi nam da imamo ozbiljan izvoz - dodao je Vasiljević.U Razvojnoj agenciji Srbije kažu za Kurir da je ovo dobra vest za domaću privredu, ali ne treba očekivati čuda jer se praktično radi o proširenju sporazuma koji već imamo na još dve zemlje.

Opredeljenje

- Srbija 66 odsto izvoza plasira u EU, što je i strateško opredeljenje zemlje, a tek 5,9 odsto u Rusiju, Belorusiju i Kazahstan. Ipak, to je šansa za domaće proizvođače, pre svega poljoprivrednih proizvoda, hrane i automobila, ako se ostvare i najavljivane kvote za „fijat 500L“, ali naši izvoznici moraju da budu svesni da je potrebno da rade na proširivanju kapaciteta ako žele da nastupaju na ovim ogromnim tržištima - rekao je Aleksandar Miloradović, savetnik za medije u RAS.