Time se smanjuje granica za podsticaje investitorima za otvaranje radnih mesta, koja je prethodnih godina bila i do 10.000 evra po zaposlenom. Takođe, istim aktom Vlada je smanjila i granici za dobijanje državne pomoći s 250.000 evra na 150.000, uz obavezu zapošljavanja najmanje 20 radnika.
Propisani su i precizni uslovi za dobijanje državnih podsticaja. Investitor koji želi da dobije 150.000 evra državne pomoći moraće da zaposli najmanje 20 radnika, onaj koji želi 300.000 evra ima obavezu da obezbedi najmanje 30 radnih mesta, a oni koji bi hteli 600.000 evra državnih podsticaja moraju obezbediti između 40 i 50 radnih mesta.
Pri tom, investitori moraju obezbediti održavanje investicije najmanje pet godina, redovno isplaćivati plate radnicima, i to u iznosu 120 odsto minimalne zarade, odnosno minimalac plus 20 odsto, i da obezbede najmanje 25 odsto ukupnih ulaganja. Na državne subvencije ne mogu računati preduzeća u teškoćama, firme koje nisu izmirile obaveze prema državi, privredni subjekti koji su broj zaposlenih u protekloj godini smanjili deset odsto, kao ni preduzeća u kojima država ima vlasnički udeo.
Subvencije za investitore podeljene su u pet grupa za podsticaje po radnom mestu. U prvoj grupi su opštine koje imaju stopu razvijenosti veću od republičkog proseka. Investitori koji ulažu u njih mogu računati na 3.000 evra po radnom mestu i još deset procenata od ukupnih investicija. U drugoj grupi su opštine čiji je stepen razvijenosti od 80 do 100 odsto republičkog proseka, a za njih će država davati 4.000 evra po radnom mestu i 15 procenata od vrednosti investicije. Za opštine koje su u trećoj grupi razvijenosti, a to su one koje imaju između 60 i 80 odsto republičkog proseka, investitori će dobijati 5.000 evra po zaposlenom i 20 odsto od vrednosti investicije.U četvrtoj grupi su opštine koje imaju prosek ispod 60 odsto republičkog proseka, a investitori će za svako radno mesto od države dobijati podsticaje od 6.000 evra i 25 procenata vrednosti investicije. Najviše će država stimulisati investitore koji se odluče da ulažu u petu grupu, u kojoj su devastirana, odnosno najnerazvijenija područja Srbije. Za svako radno mesto u tim područjima država daje 7.000 evra i još 30 odsto vrednosti investicije.
Uredbom je precizirano da se sav novac za privlačenje direktnih investicija obezbeđuje u bužetu Srbije, ali da se deo može obezbediti i iz međunarodne razvojne pomoći. Precizirano je da se novac može davati i za finansiranje investicionih projekata u proizvodnom sektoru i sektoru usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine. U isto vreme, podsticaji se ne mogu koristiti za finansiranje projekata u sektoru saobraćaja, ugostiteljstva, igara na sreću, trgovine, proizvodnje sintetičkih vlakana, uglja i čelika, duvana i duvanskih prerađevina, oružja i municije, aerodroma, komunalnom sektoru i sektoru energetike.Stroga kontrola državne pomoći
Uredbom su precizirani i načini isplate podsticaja, obaveze investitora u pogledu obezbeđivanja garanacija, kao i stroga kontrola dodeljene državne pomoći. Podsticaji će se dodeljivati u tri rate u skladu s ugovorom i raspoloživim bužetskim sredstvima, a investitor ima obavezu da priloži bankarsku garanciju izdatu od poslovne banke u Srbiji, bezuslovnu i plativu na prvi poziv u korist Srbije. Nakon dobijanja svake ture novca od države, investitor ima obavezu da dostavi izveštaj, a Ministarstvo privrede će imati nezavisne revizore koje će kontrolisati da li se novac koristi namenski.
