BEOGRAD - Oni koji prkose državi i rade na crno dobro su proračunali da će im se takav način poslovanja daleko bolje isplatiti, pa čak i ako ih inspekcija uhvati na delu. Naime, ako su baš veliki baksuzi, pred sudijom mogu da se nađu najviše tri puta godišnje i da plate oko 60.000 dinara kazne, pošto se u proseku izriču kazne od 20.000 do 30.000 dinara.NametiS druge strane, preduzetnik paušalac svakog meseca mora da plati minimum 22.000 dinara poreza državi, što je oko 300.000 dinara godišnje. Kad se na sve to dodaju i ostali nameti koje paušalac mora da plati, a ilegalac ne mora, jasno je zašto je u Srbiji nemoguće iskoreniti sivu ekonomiju.- Imam dečju igraonicu i mesečno plaćam između 23.000 i 25.000 dinara paušal. Ista firma pored moje nije registrovana i ne plaća ništa. Ako inspekcija uopšte dođe i otkrije da nije registrovana, kazna kod sudije je između 10.000 i 20.000 dinara, a on će je izreći posle pola godine. Ako ga prijavim dva do tri puta godišnje, zbog sporosti sudova može da plati najviše 60.000 dinara i da nastavi da radi. Znači, meni država uzme 300.000, a njemu svega 60.000 dinara. Da sam znao da to tako funkcioniše, nikad ne bih prijavio firmu. Što sam lud da plaćam 10 puta više - kaže preduzetnik iz okoline Beograda i dodaje da su ljudi shvatili da im se više isplati da plaćaju kazne i zato mnogi odjavljuju firme i rade na crno.Inspekcija radi Da je ovo realnost u Srbiji, potvrđuje i Goran Macura iz odeljenja za opšti nadzor u Sektoru tržišne inspekcije i dodaje da sudije sude prema Zakonu o prekršaju, pa kazne često budu ispod 50.000 dinara, koliko po Zakonu o inspekcijskom nadzoru iznosi minimalna kazna za neregistrovane firme.- Kazne su retko kad dolazile do 50.000 dinara. Neko može dobiti i kaznu od svega 5.000 dinara. Prosečan iznos kazni je između 20.000 i 30.000 dinara. To je tako na nivou cele Srbije. Inspekcija ne može da zatvori krug u borbi protiv sive ekonomije. Ona samo konstatuje činjenice i podnosi zahtev prekršajnom sudu, koji to rešava u roku od tri do šest meseci. U skladu s novim Zakonom o inspekcijskom nadzoru, sud bi za drugi prekršaj trebalo da izriče veće kazne koje bi bile destimulativne za nelegalan rad - kaže Macura i dodaje da je za nelegalne trgovce najveća kazna kad im inspekcija oduzme robu koja može da vredi i do 200.000 dinara, što je više od sudske kazne.
Dragoljub RajićPREKRŠAJNI SUDOVI POZIVAJU POSLE PET MESECIDragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ističe da sudije u praksi retko izriču maksimalne kazne onima koji su uhvaćeni da rade na crno.- Sud uvek uzima olakšavajuće okolnosti. Od momenta podnošenja prijave prođe pet do šest meseci dok vas sud ne pozove. Prekršajni sudovi imaju ogroman broj predmeta, a sistem nije dovoljno informatizovan. Kazne su niske, a morale bi da budu srazmene obavljanju delatnosti i šteti koja se čini državi i onima koji rade istu delatnost - kaže Rajić i dodaje da bi se nelegalno poslovanje moglo iskoreniti tek kada bi ti koji tako rade odgovarali svom svojom imovinom.
ČINJENICE780 zahteva Prekršajnom sudu podnela tržišna inspekcija zbog rada na crno u 2015. Godini1/3 zahteva podnetih u toku godine bude rešena iste te godine50.000 – 500.000dinara iznosi kazna za preduzetnika koji radi na crno po Zakonu o inspekcijskom nadzoru200.000 – 2.000.000 dinara iznosi kazna za pravno lice22.000-100.000 dinara mesečno iznosi paušalni porez zavisno od delatnosti i opštine
