Ivan Jevremović je uz pomoć prijatelja prošlog novembra otišao u Hlohovec u Slovačkoj. Sa tamošnjom agencijom potpisao je ugovor na slovačkom jeziku, koji mu je prepričan - solidno plaćen osmočasovni rad u fabrici u kojoj se sklapaju komponente za televizore, plaćen smeštaj i nedeljne akontacije. Od toga međutim nije bilo ništa.
Osim najava iz nadležnih ministarstava da će ispitati slučaj iz o kome je pisao list Nedeljnik, drugih informacija nema."Obećane su bile akontacije svakog petka, nisu ih davali što je dovodilo mnoge ljude koji su bez novca i hrane tamo da kradu po supermarketima. To se sto posto dešavalo, novac koji je kao za satnicu uopšte nije taj novac jer ti sve živo odbijaju i na kraju radiš za dva evra. Mislim i to je ono sa strahom da li češ dobiti to ili nećeš dobiti", kaže Jevremović.
Ivan kaze da su zaposleni pod stalnim mobingom, čak im i 15 minutnu pauzu za ručak oduzimaju od plate.
"Poslovođe viču na tebe, pomeriš se sa mesta gde stojih osam sati, odmah viče na tebe. Moraš da pitaš da ideš u tolalet, i za sve moraš da pitaš i sve je to uz neko negodovanje i bukvalno se dešavalo da nekog i vrati - bukvalno ne možeš da ideš u toalet", objašnjava Jevremović.
"Jedno kupatilo delilo nas 60"
Napustio sam posao u Srbiji i otišao u Slovačku da radim, a oni su me iskoristili i vratili, narodski rečeno, kao slepca - kaže Dragomir Mirković (41) iz Batočine. Dragomirova priča svedoči da su naši radnici u Slovačkoj tretirani kao robovi, bez dostojanstva i osnovnih uslova za život. Ipak, čovek koji mora da izdržava porodicu, a u svojoj rođenoj zemlji nema uslova za to, prinuđen je da prihvati i ono što inače ne bi. Njemu je ovo bio drugi put da ode na rad u inostranstvo.
- Otišao sam zbog bolje zarade. U Batočini sam imao posao koji je bio manje plaćen, ali je bio siguran. Ipak, imam porodicu koju moram da izdržavam, tako da krenem trbuhom za kruhom. Prošle godine u avgustu sam preko iste agencije otišao i radio tri meseca. Bilo je veoma naporno, ali sam tada bar doneo zaradu. Ovog puta sam prevaren, vraćen sa 100 evra - priča Dragomir Mirković.
Preko novosadske agencije "Largo" naš sagovornik je sa još 140 ljudi otišao u Slovačku da zaradi novac za svoju porodicu. Dogovor je bio da neko vreme radi u "Fokskonu", tajvanskoj kompaniji, a zatim da pređe u multinacionalni "Samsung".
- Umesto da u Slovačkoj ostanem 90 dana, nakon 20 dobio sam šut kartu. U sobi smo spavali nas četvorica, iako je predviđena za troje, a morali smo sami da je čistimo. Za razliku od smeštaja koji sam imao kada sam otišao prošle godine, bar je kupatilo bilo normalno, odvojeno od ve-cea. Prošle godine bio sam u Slovačkoj od avgusta do novembra. Smeštaj je bio katastrofalan, jedno kupatilo sa ve-ceom za celi hodnik u kome je 15 soba sa po četiri osobe - objašnjava vidno potrešen Mirković.
Pored toga što su, kako tvrde naši radnici, radili na crno, bez potpisivanja ugovora, osnovni uslovi za život im nisu bili obezbeđeni.
- Ustajali smo u četiri ujutru, u šest već smo počinjali da radimo i u 18 sati vraćali bismo se u smeštaj. Hranili smo se iz svog džepa, pa ko je želeo da zaradi više, štedeo je na hrani. Trebalo je kao da nam plate 1,7 evra za jedan obrok, ali šta čovek može kvalitetno da pojede za taj novac? Radio sam na traci, prenosio televizore i stajao po celi dan. Nije teško kada prenesete jedan ili 10 televizora, ali kada prenesete 500, onda je to mučenje. Jagodice na prstima su mi zadebljale, smršao sam 12 kilograma - požalio se Dragomir.
Potpuno iscrpljen nakon radnog dana Dragomir je dolazio u smeštaj i samo su mu krevet i odmor bili potrebni, ali ni to malo sna što je želeo nije mogao uvek da dobije.
- Ljudi su po celu noć galamili, bilo je i narkomana i alkoholičara. Ne smeš da reaguješ, a nadležni neće da ih smire. A onda kada sam želeo da zapalim cigaretu, da se opustim, sledio je poseban pakao. Nismo imali prostoriju za pušenje, a ako zapalimo cigaretu i oni nas vide, kažnjavali bi nas sa 50 evra - objašnjava on.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(Nikola Radišić/N1, Ana Đokić/Blic)
