Uradi po jednu stvar koja te plaši svakoga dana, rekla je Eleonora Ruzvelt, nekadšnja prva dama Amerike. I kad pitate najuspešnije žene sveta, od Opre Vinfri do Virdžinije Romti, predsednice IBM-a, Indire Nuji iz Pepsika, Šeril Sandberg iz Fejsbuka ili En Svini, predsednicu Diznija, sve će vam reći jednu jedinu činjenicu: da biste uspeli, morate da se pokrenete i rizikujete.
A to nekad i nije ženska osobina. Iako se vreme promenilo, mnoge od nas čekaju da nam se uspeh dogodi, a posebno se malo "guramo" u biznis svet košulja, kravata i muških odela.Uspeti u muškom svetu zaista nije lako, ali nije ni nemoguće.
Da se svet menja u dobrom pravcu govori i podatak da je Evropska komesarka za pravdu Vivijen Reding 2013. pokrenula inicijativu da se firme dobrovoljno obavežu da će povećati broj žena u odborima na trideset odsto do 2015. godine i na četrdeset odsto do 2020. godine, tako što će potpisati inicijativu „Garancije za žene u odborima". Norveška je jedina zemlja Evrope u čijim upravnim odborima firmi sedi trećina žena, a u Nemačkoj se taj broj očekuje tek od 2016.
Koliko to nije samo žensk, govori i studija "Žene i muškarci u Republici Srbiji" koju je pre dve godine izdao Republički zavod za statistiku, a u kojoj se navodi da se pripadnice nežnijeg pola neuporedivo ređe pojavljuju pred licem pravde zbog privrednog i finansijskog kriminala. Procenat dama na čelu upravnih odbora preduzeća u Srbiji iznosi svega 14,3 odsto. Rezultati takođe pokazuju da 56 odsto žena u upravnim odborima ima master ili doktorsku titulu, dok samo petina muškaraca u upravnim odborima ima ove titule.Problem sa ženama je što i dalje zarađuju manje nego muškarci. Posebno malo žena u Srbiji je u onom netipičnom sektoru, najčešće nazvanom "muški", iako i na ovom polju postoji rast.
Kad gledamo velike kompanije u Srbiji, 16 odsto menadžerskih pozicija zauzele su žene. Ako uzmete u obzir da 90 odsto obrazovanih mladih ljudi želi ravnopravnost pre nego veću zaradu, to mnogo govori o tome da se naše društvo kreće u dobrom smeru. Ženama je vrlo važna podrška.
Prva žena WellPoint, kompanije u izboru 500 najboljih koje vode žene u izboru Fortuna, Anđela Brejli kaže da je u poslu važno rizikovati i zaboraviti na pol. "Najvažniji faktor u tome da li ćete uspeti ili ne nije vaš pol, već vi. Budite otvoreni za prilike. Zapravo, preuzmite najizazovnije zadatke koji postoje i onda preuzmite kontrolu".Kad je u pitanju žensko preduzetništvo, ono i u Srbiji predstavlja veliki potencijal. Tek nešto više od četvrtine ukupnog broja malih i srednjih preduzeća u Srbiji vode žene, a na to se najčešće opredeljuju "iz nužde". Čak 80 odsto žena smatra da nije ravnopravno sa muškim kolegama, iako 60 odsto žena ima fakultetsku diplomu. Žensko preduzetništvo u EU je doživelo ekspanziju početkom devedesetih, kada su čak trećinu firmi u Holandiji, Danskoj i Nemačkoj osnovale žene.
Slična je situacija i u ženskom biznisu u Francuskoj i Velikoj Britaniji, gde se na čelu jednog od četiri preduzeća nalaze dame, dok je u Japanu ovakvo učešće iskazano u procentu od 23 odsto. U SAD statistika beleži da čak osam miliona žena upravlja firmama. Njihova preduzeća ostvaruju dva puta brži rast od onih čiji su vlasnici muškarci. Ovakav trend je zabeležen i u Kini, gde čak 25 odsto poslova započinju žene, dok u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, generalno posmatrano, žene su dominantne u poslovima vezanim za proizvodnju, plasman i prodaju hrane.Olivera Popović, potpredsednica Udruženja poslovnih žena Srbije i koordinatorka Ženskog biznis kluba, pravi je sinonim za uspeh i dokaz koliko su žene uspešne u multitaskingu: ona je diplomirana matematičarka, izvršna izvršna direktorka porodične stomatološke ordinacije „Dr Popović'" i suvlasnica firme "Power Symbol Technology". Deficit žena lidera u našoj zemlji ona traži u još uvek tradicionalnom društvu.
"Devojčice i kasnije devojke su po pravilu bolji đaci, brže savlađuju gradivo, školuju se dok su same i ne zasnuju porodicu. Iz porodice nose predubeđenje da je potrebno da preuzmu znatno zahtevniju ulogu u porodici i time sebe stave na ograničavajuću poziciju kada je u pitanju napredovanje u profesiji. Tu je uloga porodice presudna, ali i podrška rukovodstva kompanija koja često ne želi da se mnogo bavi ovim problemom i linijom manjeg otpora i zapošljava radije muškarce, iako su oni često i manje kvalifikovani za tu poziciju.
Rešenje se mora tražiti i u promeni obrazovnog sistema gde se neće naći podele na ženska i muška zanimanja kao i mnoge druge diskriminatorske predrasude kao i u podizanju svesti kod roditelja o načinu vaspitanja muške i ženske dece. To je dugotrajan proces koji iziskuje puno rada od svih aktera u društvu: države, nevladinog sektora, obrazovne i medicinske profesije, samih građana. Time se bave sve relevantne institucije u svetu pošto je to globalni problem manje ili više prisutan", kaže ona, uz podsećanje da je UN Women, agencija Ujedinjenih nacija, preporučila sedam principa ekonomskog osnaživanja žena. Prvi princip se baš i bavi ovim problemom i njihova preporuka je da „na visoke upravljačke pozicije postavljati rukovodioce i rukovoditeljke posvećene rodnoj ravnopravnosti."Kada je u pitanju preduzetništvo, statistike pokazuju da 66% žena ulazi u preduzetništvo iz nužde, jer su ostale bez posla, a samo njih 33% iz prilike, jer je prepoznala da u preduzetništvu može više da ostvari, otkriva Olivera Popović. "Na Evropskom nivou statistike su tačno obrnute."
"Žene su po svojoj prirodi odgovornije, sistematičnije, analitičnije. To su osobine koje svaki poslodavac ističe kada zapošljava menadžere, ali onda bračni status i odgovor na pitanje 'da li imate decu' prevagne i odluče se za one kandidate koji su ili muškarci ili žene koje se obavezuju da neće rađati u periodu u kome važi ugovor. To je diskriminatorska politika koje su svesni svi poslodavci i zato je i prikrivena i često ju je teško dokazati", ističe Olivera Popović i dodaje da će biti potrebno još dosta vremena i veliki trud svih aktera u društvu da se izjednače pozicije žena i muškaraca.
U SAD čak osam miliona žena upravlja firmama. Njihova preduzeća ostvaruju dva puta brži rast od onih čiji su vlasnici muškarci. Možda je iskopavanje nafte najviše muški od svih poslova na svetu. Iako biste zbog tradicije i predrasuda očekivali da jedan naftni gigant ima dominantno muškarce u svom timu koji odlučuje, Naftna industrija Srbije je u poslednjih pet godina promovisala neke nove liderke.
(Nedeljnik)
