Transparentnost Srbija ocenila je, uoči Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, da postoje velike neiskorišćene šanse za unapređenje borbe protiv korupcije u Srbiji i da je potrebno više saradnje među institucijama, ali i vlasti sa građanima.
Kako se navodi u saopštenju, želju za reformama u ovoj oblasti iskazuju građani, civilno društvo, mediji i međunarodne institucije, a ovo pitanje je važno i u kontekstu evropskih integracija za koje se Srbija opredelila.
"Da bi te reforme bile promišljenije, a njihovo sprovođenje uspešnije, u 2016. biće potrebno više saradnje među institucijama, vlasti sa građanima, više rešenosti svih aktera da rade na poslovima iz svoje nadležnosti i više spremnosti, pre svega kod izvršne vlasti, za prihvatanje konkstruktivnih i obrazloženih kritika i predloga", stoji u saopštenju.
Podsećajući da je u Srbiji 2005. ratifikovana Konvencija UN protiv korupcije (UNCAC), Transparentnost navodi da neke norme nisu sprovedene u delo.
"I pored velikog napretka koji je Srbija ostvarila u proteklih 12 godina na zakonodavnom planu, posao nije završen ni u toj oblasti", ukazuju iz TS.
Navode da Srbija nema zakon o lobiranju, koji bi uredio uticaje na proces donošenja odluka državnih organa, kao i da se kasni sa promenama postojećih zakona, iako je i u strateškim aktima Srbije i u izveštajima EU utvrđeno da su te promene neophodne.
Nisu poboljšani pojedini zakoniJedna od zamerki je i što ni tokom 2015. nisu poboljšani Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o slobodnom pristupu informacijama niti Krivični zakonik.
Po oceni Transparentnosti, neke od promena u Zakonu o javnim nabavkama bile su pozitivne, ali nisu otklonjeni svi uočeni problemi.
Zakon o zaštiti uzbunjivača pojavio se pre godinu dana, međutim, kako se navodi, nema dovoljno primera primene iz kojih bi se videlo koliki su njegovi efekti.
Tokom 2015. usvojeni su propisi koji mogu poboljšati poslovno okruženje i smanjiti korupciju u vezi sa kontrolom privrednih subjekata, ali postoje i kontroverze oko legalizacije objekata.Primena propisa je, po oceni Transparentnosti, znatno slabija od zakonskih rešenja.
Uticaji na donošenje odluka u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti su i dalje najčešće skriveni, smatraju u toj organizaciji, a kao poseban problem navode direktno pregovaranje predstavnika Vlade sa poslovnim partnerima, umesto javnog nadmetanja.
"Brojne tvrdnje u vezi sa izvorima finansiranja izborne kampanje, zloupotrebom javnih resursa i kupovinom glasova iz 2012. i 2014. nisu dobile sudski epilog", navode u toj organizaciji ukazujući da pravni okvir u toj oblasti još nije poboljšan, što je loše, jer nas sledeće godine očekuju pokrajinski i lokalni, a možda i parlamentarni izbori.
Obratiti pažnju na kampanjeNaročito treba obratiti pažnju na predstavljanje javnih funkcionera u kampanji, oglašavanje države i partija u medijima i krivično gonjenje organizovane "kupovine glasova".
Podsećajući da Konvencija poziva države da u pravni sistem uvedu krivično delo nezakonito bogaćenje, iz TS napominju, da to nije učinjeno ni u aktuelnom nacrtu izmena i dopuna tog akta, već je namera da se to uvrsti u Strategiju za borbu protiv korupcije.
Transparentnost Srbija smatra i da bi ministarstva pravde i finansija, odnosno Vlada trebalo da se izjasne da li će biti uvedeno ovo krivično delo i ako ne, zbog čega, da li će biti donet Zakon o ispitivanju porekla imovine i po čemu će taj zakon biti različit od ovlašćenja Poreske uprave.
