NOVI SAD - .S druge strane, zabrinuti su što i dalje teško dolaze do posla, kao poražavajuću činjenicu vide to što mnogi od njih ulaze u politiku upravo da bi imali posao, kritikuju obrazovni sistem zbog "fabrikovanja" kadrova za zanimanja kojih više nema ni na papiru, ali su nezadovoljni i zato što veliki broj visoko obrazovanih ljudi odlazi iz zemlje.
Kad je reč o značajnijem i institucionalno uokvirenom mestu mladih u politici, Nemanja Knežević, koji je predsednik pokrajinske organizacije omladine za Vojvodinu Socijaldemokratske partije Srbije, jedno od rešenja vidi na primeru rodne ravnopravnosti.
"Ustav Srbije određuje da na izbornim listama svako treće mesto mora pripasti ženama i mislim da bi na taj način mogao da se reguliše i položaj mladih tako što bi primera radi u Ustavu stajalo da svako šesto ili neko drugo mesto na listi mora pripadati osobama mlađim od 30 godina", rekao je Knežević za Tanjug.
Sličnog je mišljenja i predsednik Unije mladih Srpske napredne stranke i koordinator Unije mladih SNS za Vojvodinu Bojan Marijanović koji je za Tanjug rekao da bi osim obavezne kvote mladih na listama političkih stranaka rešenje moglo biti i u organizovanju neke vrste "omladinskih mreža unutar pojedinih parlamenata".
"To organizovanje bi bilo slično onom koje u republičkom ili lokalnim parlamentima imaju žene iz različitih stranaka koje povezuju u tzv. ženske mreže. Takva praksa postoji u Nemačkoj", kaže Marijanović, uveren da bi takva ideja mogla da prođe i u Srbiji.
Poverenik Demokratske stranke za omladinu u Vojvodini, Goran Eror smatra da je neophodno da u Srbiji dođe do smene generacija na političkoj sceni.
"Ja lično imam odličnu saradnju sa svim omladinskim organizacijama na teritoriji Vojvodine iz svih stranaka i to je ono što nas razlikuje od starijih kolega u politici, mi lakše razumemo naše probleme, lakše se dogovorimo i upravo bi ta smena generacija mogla biti okidač koji bi učino da na scenu dovedemo neka nova lica i neku novu energiju, koja će novim idejama Srbiju učiniti potpuno drugačijom", rekao je Eror Tanjugu.
Tančik: Aktuelni izborni zakon ni na koji način ne reguliše položaj mladih u političkom životu
Predsednik omladine GO Demokratske stranke Srbije u Novom Sadu Marko Tančik kaže da aktuelni izborni zakon ni na koji način ne reguliše položaj mladih u političkom životu zemlje niti ih motiviše da se bave politikom i učestvuju u političkim procesima."I bez zakonskih okvira mladima se mora omogućiti da se profilišu unutar samih stranaka, odnosno da te naše stranke ne budu okoštale ljušture u kojima su godinama isti ljudi, već da se dozvoli mladim ljudima da kroz samu organizaciju neke svoje teme kandiduju u prvi plan", rekao je Tančik.
Predsednica omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojana Begović kaže da su mladi danas potpuno marginalizovani i nisu uključeni u procese odlučivanja.
"Ono što su naši roditelji radili u našim godinama, imali su posao, imali porodice, preuzimali neke odgovorne funkcije, sve to danas mladi ljudi ne mogu da rade sa 25, 30 godina jer ne mogu kao prvu stvar da nađu posao", rekla je Begović.
Ono sa čim su se funkcioneri omladinskih organizacija političkih stranaka takođe složili je da je najveći problem mladih - nezaposlenost i kao posledica toga i odlazak u inostranstvo velikog broja mladih obrazovanih ljudi.
Bojana Begović navodi podatak da je Srbija do sada uložila 12 milijardi evra u obrazovanje mladih koji su otišli u inostranstvo i koji ne planiraju da se vrate.
Loš obrazovni sistem najveći krivac zbog kojeg mladi ne mogu da nađu posao
Po njenim rečima loš obrazovni sistem najveći je krivac zbog kojeg mladi ne mogu da nađu posao, što je ilustrovala podatkom da postoji čak 136 zanimanja koja više ne postoje u šifrarniku Nacionalne službe zapošljavanja, a za koja i dalje postoje osnovne studije i mladi ljudi ih upisuju i završavaju.
Problem u obrazovnom sistemu vidi i Bojan Marijanović koji smatra da bi mladi želeli da imaju više iskustva tokom školovanja i studiranja i više praktičnog znanja, odnosno da se zalažu za uvođenje dualnog obrazovanja koje bi im omogućilo lakši put do zaposlenja.
S druge strane, dodaje, ako bi se stvorili uslovi da mladi ljudi vode perspektivu, pre svega da vide šansu za posao, značajno bi se smanjio broj onih koji odlaze zbog toga u inostranstvo.
Goran Eror problem vidi i u stranačkom zapošljavanju, a kao posebno loše navodi to što stranke kadruju ko će gde biti postavljen, pri čemu ne odlučuju stručnost, znanje, obrazovanje ili nečija sposobnost da obavlja neki posao.
Osim što mladi danas izbegavaju da se bave politikom, Nemanja Knežević sa žaljenjem konstatuje da ih upravo potraga za poslom motiviše da se njome bave, a to je, smatra, poražavajuće."To mora da se promeni, ali na žalost živimo u vremenu u kom se ljudi bore za svoju egzistenciju i u kome samo traže način da lakše dođu do posla", rekao je Knežević i dodao da je izuzetno malo onih koji imaju iskrenu ambiciju da se bave politikom da bi nešto promenili.
Ono u šta su svi sagovornici sigurni jeste da bi međustranačka komunikacija i sam način ophođenja na političkoj sceni bio, kako su istakli, na neuporedivo višem stepenu kulture i međusobnog uvažavanja kada bi mladi bili na "prvoj liniji fronta" međustranačke političke borbe.
Marko Tančik smatra da mladi ljudi dele iste probleme bez obzira iz kojih stranaka dolaze i da se svi, makar deklarativno bore za iste stvari, što bi, po njemu, bar malo upristojilo komunikaciju i doprinelo međusobnom uvažavanju, a što bi stvorilo neku "novu političku elitu koja bi mogla na neki pristojniji, jednostavniji i kulturniji način početi da rešava probleme u društvu".
Još jedna je tema sve više prisutna i to kao problem, a reč je o vršnjačkom nasilju, u čemu Nemanja Knežević posebno ističe neodgovorno ponašanje mladih ljudi u saobraćaju. To ilustruje podatkom da su više od 70 odsto udesa počinjenih u alkoholisanom stanju izazvali mladi do 30 godina, a rešenje vidi u oštrijoj kaznenoj politici.Podeli vest sa prijateljima:
