icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

LATINKA PEROVIĆ: Srbi slabo i nedovoljno poznaju Rusiju

Tribina Srbija u geostrateškom pozicioniranju Rusije

LATINKA PEROVIĆ: Srbi slabo i nedovoljno poznaju Rusiju

Društvo

Perović je napomenula da je Rusija velika država i da ta ideja velike države zaokuplja i Srbiju, i to je jedna od analogija između Rusije i Srbije

NOVI SAD - Srbi ne poznaju dovoljno Rusiju i to poznavanje je folklorno, ocenila je danas istoričarka Latinka Perović na okruglom stolu "Srbija u geostrateškom pozicioniranju Rusije", gde se govorilo o različitim aspektima odnosa Srbije i Rusije. "Ono što je tačno jesta da Srbi ne poznaju dovoljno Rusiju i da je to poznavanje folklorno, u kom Srbi veruju da ih Rusi vide kao drugu po veličini slovensku državu posle Rusije, a posebno je loše naše poznavanje savremene Rusije iz 19. i 20. veka", rekla je Perović na skupu na kome je predstavljen i Zbornik "Politika srpskog identiteta".

 

Perović je kazala da je Zbornik urađen na način da ispunjava sve naučne standarde, što je, kakao je kazala, retkost u ovom vremenu u kom "rapidno opadanja naučnog rada u Srbiji u kojoj je sve više improvizacije uz odsutnost naučnih provera", što je, kako je istakla, "vrlo opasno po budućnost srpske nauke".

 

"Zbornik je oslobođen apriorizma o rusko - srpskim odnosima i predstavlja ih iz više različitih uglova", navela je ona. Prema njenim rečima, naša tekuća politika je "van realnosti, jer mi hoćemo u Evropsku uniju, a u isto vreme želimo da imamo balansiran odnos i prema Rusiji".

 

Foto: Tanjug Jaroslav Pap
Foto: Tanjug Jaroslav Pap

Perović je napomenula da je Rusija velika država i da ta ideja velike države zaokuplja i Srbiju, i to je jedna od analogija između Rusije i Srbije.

 

Novinar i publicista Dimitrije Boraov je rekao da se Zbornik bavi pitanjem da li za Srbiju put ka EU ima alternativu u Rusiji i evro-aziskoj zajednici, istakavši da je njegovo mišljenje da EU Srbiji daje bolju i veću šansu za izlazak iz siromaštva. Prema njegovim rečima, "Rusija je siromašna zemlja i susreće se sa nizom unutrašnjih problema, sa suženoim industrijom koja se svodi na vojnu industriju i energetiku". "Sa druge strane, veliki problem za naša preduzeća je i velika udaljenost dve zemlje pa je transport robe koja se izvozi u Rusiju izuzetno dug i skup, a i samo rusko tržište je ogromno za nas, jer mi nemamo kapacitet da 'napadnemo' tako veliko tržište i mnogo je lakše probiti se na manja tržišta", rekao je Boarov.

 

Istoričar Milivoj Bešlin je kazao da je uticaj Rusije na Balkanu kroz istoriju uvek bio veliki i da je Balkan "uvek bio poligon da se Rusija pokazuje kao velika sila", a da Zbornik propituje srpsko društvo i njegov odnos prema ruskim uticajima, posebno u uslovima hladnoratovske krize, koja je, kakao je rekao, "danas ponovo aktuelna".

 

Foto: Tanjug Jaroslav Pap
Foto: Tanjug Jaroslav Pap

"Pitanje je koji koncept društva se ovde želi izgrađivati, da li autoritarizma i autokratije koja ima prevlast države nad društvom, kao što je to u Rusiji ili demokratizacija samog društva, što je karakteristika zapadnih zemalja. Srbija je zbog svoje političke dezorijentacije uvek bila tu na pola puta", rekao je Bešlin.

 

On kaže da Srbija ne može da balansira između zapadne Evrope i Rusije, jer to nije mogla ni ona velika Jugoslavija koja je plaćala veliku ekonomsku cenu zbog tog balansiranja, i po njegovim rečima Srbija će se morati jednom opredeliti kome će se okrenuti - Evropskoj uniji ili Rusiji.

 

Bešlin ističe da se to opredeljivanje ne odnosi samo na ekonomski već mnogo više na aspekt izgradnje društva - da li će to biti, kakao je rekao, "ruski autoritarni koncep ili će biti koncept koji karakteriše zapadne zemlje". Skup u Media centru Nezavisnog društva novinara Vojvodine organizovao je Helsinški odbor za ljudska prava.

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...