Bila bi to sasvim uobičajena oktobarska noć 2010. godine da Dragoslava Zdravkovića, šezdesetogodišnjeg radnika obezbeđenja, iz sna nije trgao poznat ali potisnut i neprijatan osećaj. Slična, iznenađujuća reakcija tela dogodila mu se tri meseca ranije; dok je spavao, počela je da mu se trese noga, zatim i ruka, nije mogao da ih kontroliše. Tresao se snažno, kao na struju priključen. U trenutku mu se pred očima odmotao čitav život."Pomislio sam: Bože, nije valjda da se ovako putuje na onaj svet. Tad sam ipak uspeo da zaspim, ujutru se probudio sa osećanjem mamurluka, neispavan, bubnjalo mi u glavi. Popio sam tabletu za glavu i ništa se dalje nije događalo", priseća se Dragoslav.
Ako se izuzmu glavobolje i problemi sa sinusima, do tada nije imao nekih velikih zdravstvenih problema. Sem što mu je godinu dana pre toga odstranjen karcinom, zapravo krasta na koži temena glave koja se stalno vraćala. Međutim, to je bila rutinska operacija.Sledeći put kad je noga počela da mu se trese, pokušao je da ustane, ali je pao. Kad je otvorio kapke, oko njega su bili lekari i članovi porodice. Magnetna rezonanca glave otkrila je nešto posle čega mu lekari nisu dozvoljavali da ustane. Otkriven mu je jedan tumor na kori velikog mozga, a drugi u sinusnom kanalu.CELU PRIČU O ZRAČENJU 50.000 SRPSKE DECE I NJIHOVIM SUDBINAMA, PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS
