Ona sada pomalo pokreće desnu ruku, lakše diše i priča, a od pre godinu dana je na kućnoj rehabilitaciji, nakon 18 meseci koje je provela u različitim bolnicama.
- Sada sam malo ojačala i sedim u kolicima, ali u njih ne mogu sama. Podižu me specijalno napravljenom plafonskom dizalicom iz kreveta, koji je prilagođen mojim potrebama. I dalje od vrata nadole ne osećam ništa i nemam kontrolu nad bešikom. Takođe, nosim kanilu zbog oslabljenog refleksa kašlja i paralisanih mišića, koja se menja jednom nedeljno - kaže za naš list Marija, koja je u nesreći zadobila prelom dva kičmena pršljena i prekid kičmene moždine.
Marija priča da je zahvaljujući rehabilitaciji sada psihički stabilnija, te da uspeva da blago pomeri desnu ruku.
- To je malo, ali meni mnogo znači. U kolicima mogu da izađem napolje, kada me moji izvedu, ali svoj grad nisam videla tri i po godine. Meni bi trebao specijalan kombi, a takva polovna kola koštaju 10.000 evra - navodi ova mlada profesorka, čiji je život uništio vozač iz Tunisa suludom vožnjom po pustinji.
Marija ističe da bi se njeno stanje poboljšalo lečenje u Rusiji, ali da za to njena porodica nema sredstava.- Planiran je tretman matičnim ćelijama u Moskvi, a zatim intenzivna fizikalna terapija u najsavremenijim „Project Walk“ centrima u Americi. Za prvi tretman u Moskvi potrebno je oko 30.000 evra, a svaki sledeći će koštati između 5.500 i 6.500 evra. U klinici u Moskvi bi me pregledali njihovi stručnjaci, a zatim bi me operisali. Od tog lečenja očekujem veći pomak. Sanjam da pomeram ruke - kaže Marija, čiji su prijatelji ovih dana krenuli u skupljanje novčanih sredstava.
O Mariji brinu suprug Ivan Vasić (36), koji je preživeo nesreću u Tunisu, njen otac Toza Marković i sestra.
- Sada radim i prevode sa engleskog pomoću programa na glas. Kuća u kojoj živim sa suprugom je adaptirana i nema pragove da bi mogli da me voze kolicima. U kolicima ponekad mogu da provedem sat ili nekoliko časova - priča nam hrabra Smederevka. 
Marija dodaje da joj se više ne javljaju iz turističke agencije koja ih je vodila na put, kao i da nije dobila odštetu od tuniskih vlasti za nesreću. Ona je stradala 14. jula 2014. kada je po povratku sa izleta “Saharska avantura” sa suprugom Ivanom doživela nesreću kada se slupao džip sa srpskim turistima. Marija je u avgustu 2014. trebalo da počne da radi u Norveškoj kao profesor engleskog, a suprug je trebalo da joj se pridruži, ali joj je nesreća upropastila život.
(Alo)
Računi za pomoć
Dinarski račun: 160-5400101091046-23, Toza Milošević, Nušićeva 8/35, 11300 Smederevo Devizni: DBDBRSBG Banca Intesa ad Beograd, Milentija Popovića 7b, 11070 Novi Beograd, Serbia
IBAN RS35160543020066131484
paypal: i.vasic.x@gmail.com
Marija Milošević: 064363900
Komunicirala samo očima
Marija je u bolnici u Susu bile mesec i po, zatim je prebačena na VMA, a onda u bolnicu u Smederevo. Imala je tri operacije. Najpre je sa ocem i lekarima komunicirala očima, jer je sve vreme bila na aparatima za disanje. Pola godine bila je na aparatima za disanje, nije mogla da guta, jede, sedi, priča i mogla je da mrda samo glavom i ramenima. U novembru 2014. je skinuta sa aparata i učila je ponovo da govori.
