Predloženo je uvođenje oznake minimalnog trajanja uređaja, koju je preporučio Evropski ekonomski i socijalni odbor, a koja bi bila slična sadašnjoj oznaci za energetsku učinkovitost. Potrošač bi tako prilikom kupovine mogao barem otprilike da zna koliko će njegov uređaj trajati.
Građani se najčešće žale da se proizvod pokvari čim mu istekne garancija, a kvar je neretko takav da se uređaj ne isplati popravljati. Zbog toga sam razloga tražila nekoliko ključnih promjena.
Velika prašina podigla se u regionu, pa je tako Biljan Borzan podnela nekoliko preldoga za Hrvatsku, ali koji bi lako mogli da se primene i u našoj zemlji.
"Prva je, dakle, ta oznaka minimalnog roka trajanja. Pokazalo se, naime, da su potrošači voljni platiti više za trajnost proizvoda. Tako bi recimo, kako bi mašina za veš trajala dve godine duže, spremni da izdvoje 100 evra više. Isto tako, označenim bi se proizvodima prodaja povećala za 55 posto. Samo bi štampačima porasla za 70 posto’, rekla je Borzan.
Ona se angažovala i uvezi sa dostupnosti rezervnih delova.
"Kad pukne ležaj na mašini, morate zameniti cep bubanj jer nema manjih rezervnih delova. Naprimer, u Nemačkoj se u jednoj godini broj radnji za popravak smanjio za 13 posto", navodi ona.
Mobilni su počeli da lepe
Treća značajna promena za koju smatram da će olakšati život građanima je predlog zabrane neodvojive ugradnje vitalnih delova uređaja. Dokazano je i kako se mobilni sve češće sastavljaju lepljenjem, te ih je u slučaju popravka izuzetno teško rastaviti bez dodatnih oštećenja. Uz to, dizajn je postao potpuno iracionalan.
Ranije se baterija mogla zameniti za 30 sekundi, a danas se ona ukopa duboko iza matične ploče, kako bi u slučaju jednostavnog kvara baterije korisnik bio prisiljen da kupi novi uređaj, ili pak dodatno ošteti stari. Slično se radi i s laptopovima, tabletima i drugim vrstama elektroničkih uređaja’, napomenula je.
Podsetila je i kako je programirano kvarenje uređaja dokazano i kroz istraživanje napravljeno u saradnji sa evropskim potrošačkim centrima. Ono je pokazalo da su mašine za veš programirane na određeni broj okretaja, televizori na nekoliko hiljada radnih sati, a printeri na određen broj stranica i tako dalje.
"Ne možete više ni očekivati da će vam frižider trajati 20 godina, koliko je, u proseku, trajao ranijim generacijama jer su uređaji danas znatno povoljniji. Postali su toliko dostupni da kupci idu na to da u svakoj sobi imaju po jedan TV aparat. Cena, naravno, diktira i kvalitet, a ono što sam ja primetio jeste da se uređaji danas rade od nekvalitetnijih materijala, tanjeg inoksa i slično.
Problem je, međutim, i što estetika danas ide nauštrb kvaliteta – zahtevi kupaca idu toliko daleko da neki žele da imaju LED svetlo u frižideru! Treba znati i kako elektronika na aparatu, naprimer, moderne staklokeramičke ploče, uređaj čini podložnijim kvarenju’, istaknuo je anonimni serviser s dugogodišnjim iskustvom za Slobodnu Dalmaciju.
"Problem je što su ti rezervni delovi toliko skupi, čime proizvođači, zapravo, prisiljavaju kupce da nabave novi uređaj. Primera radi, obično plastično crevo za usisavač jednog renomiranog proizvođača košta oko 5.000 dinara"’, dodao je
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
VESTI KURIR TV 20.03.2017
(EPK/net.hr/Slobodna Dalmacija)
