Ovo cepivo štiti od upale srednjeg uha, bronihtisa, meningitisa, sepse, upale pluća i u svetu je obavezna već desetak godina.
Odluka o uvođenju 11. obavezne vakcine u kalendar vakcinacije doneta je još pre nekoliko godina na sastanku predstavnika Srpskog lekarskog društva, a za njeno uvođenje jednoglasni su bili i pedijatri, epidemiolozi, infektolozi, mikrobiolozi i imunolozi.
Početkom februara 2016. ova vakcina je dodata na spisak obaveznih po novom Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, što znači da će trošak za vakcinu spasti na zdravstveno osiguranje. Međutim, na uvođenje ove vakcine u redovan kalendar sačekaće se još malo, tačnije dok ne bude gotov Pravilnik o imunizaciji, koji je u završnoj fazi.
"Do polovine maja očekujemo da će Pravilnik biti usvojen, a da će vakcina početi da se daje deci u domovima zdralja od 1. oktobra. Za to vreme moramo da napravimo finansijski proračun, koliko nam je novca potrebno za kupovinu, kao i koje količine vakcine su nam potrebne. Cepivo će biti obavezno i ići će na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje", kaže dr Zoran Panajotović, pomoćnik ministra zdravlja za inspekcijske poslove.
Ova vakcina može da se da detetu od navršenog drugog meseca života. Primaju se tri doze sa razmakom od 4 do 8 nedelja, a revakcinacija je u drugoj godini života. Davaće se paralelno s drugim vakcinama, zbog čega se kalendar vakcinacije neće remetiti.
Zašto je ova vakcina važna
Inače, pneumokokna bolest je vodeći uzročnik ozbiljnih dečjih oboljenja izazvanih bakterijom pneumokok. Od posledica tih bolesti u svetu godišnje umre skoro pola miliona dece mlađe od pet godina, koja spadaju u najugroženiju kategoriju, kao i stariji od 65 godina. Može da izazove ozbiljne komplikacije koje dovode do zapaljenja pluća, komplikacija na srednjem uhu koje izazivaju oštećenja sluha, zapaljenja moždanica i mozga, a može izazvati i promene na zglobovima i u kardiovaskularnom sistemu. Sve to se sprečava vakcinacijom koja se u svetu sprovodi već više od desetak godina.
Inače, dosad su vakcinu besplatno dobijala deca uzrasta između dva meseca i navršenih pet godina kod koje je pneumokok izazivao težu kliničku sliku, naročito deca bez slezine, sa srpastom anemijom, hroničnim kardiovaskularnim i plućnim bolestima, dijabetesom, bolestima jetre i bubrega, s malignim oboljenjima i oslabljenim imunitetom.
To je rađeno polisaharidnom vakcinom, a pacijent je primao jednu dozu vakcine, a nakon tri do pet godina i jednu dozu revakcine, što obezbeđuje zaštitu od 80 do 95 odsto.
Od početka godine 49 prijava zbog nevakcinacije
Od početka godine inspekcija Ministarstva zdravlja podnela je 49 prijava protiv roditelja koji nisu vakcinisali svoju decu, ali nema podataka koliko je do sada njih kažnjeno. Prošle godine inspekcija je podnela 198 prijava protiv roditelja koji nisu vakcinisali svoju decu. Epidemiolog Milena Kanazir iz Instituta za javno zdravlje Batut kaže je važno održavanje kolektivnog imuniteta, a da bi se on postigao neophodno je da 95 odsto mališana budu vakcinisani prema kalendaru imunizacije. "Samo kada je visok procenat vakcinasanih, moguće je sprečiti širenje bolesti i nastanak epidemije", rekla je Kanazir. Nedelja imunizacije počela je 24. aprila i trajaće do 30 aprila, a cilj je da se skrene pažnja na važnost kontinuiteta vakcinacije. Kanazir kaže da je Srbija ranije dostizala željeni cilj obuhvata od 95 odsto, ali da u poslednjih nekoliko godina ne dostiže taj cilj, posebno ne MMR vakcinom. "Vakcinacija je postala žrtva svog uspeha, jer mnogi roditelji, pa i lekari nisu videli zarazne bolesti koje ostavljaju teške posledice", naglasila je ona.
Kanazir je upozorila na epidemiju malih boginja u susednoj Rumuniji, gde je do sada registrovano 5.000 obolelih sa 22 smrtna ishoda.
(Blic/Sonja Todorović/Tanjug/RTS)
