Sad već daleke 1981. godine Skot je imao sedam godina i živeo je u Beogradu. Njegovom ocu bila je dodeljena služba u američkoj ambasadi. Živo se seća njihove male kamene kućice u diplomatskoj četvrti, „gde se žuta lipa i kesten tiskaju za prostor“. S grana trešanja dolazila je vika komšijske dece, koja se čula do sumraka, a nekad i duže.
U Beogradu je Skot živeo s ocem, maćehom Dženet i njenom ćerkom Ejmi, koja je bila pet godina starija od njega. Roditelji su mu se razveli godinu dana pre dolaska u Jugoslaviju. Tako je njih četvoro došlo u Beograd kao nova porodica, a Beograd im je bio i prvi zajednički dom.
Deca su prilagodljiva, pa je i on bio takav, a nova situacija donosila je više inspiracije nego sete. Nikad nije shvatao zašto su stalno u pokretu i što se stalno sele, sem da je to sastavni deo posla njegovog oca. Kad ga je upitao zašto je to tako, Skot je dobio odgovor od oca da radi za Stejt department, i to mu je bilo dovoljno.Otac se vrlo često zaustavljao u parku kod jednog od divovskih stabala s džinovskim granama koje je tu stajalo sigurno više od pola veka. Saginjao se da ispita tlo i pokupi kvalitetno kestenje.
Da je malo bolje pogledao, u podnožju jednog drveta u šumi u kojoj su se šetali mogao je da primeti da je tlo bilo drugačije. Dok nisu došli tamo, nije primetio ništa neobično. Tad je video jednu debelu sivu granu koja je bila labavo naslonjena na debelo stablo. Kad se malo bolje pogleda, tik uz koren stabla bila je šupljina u kojoj se nalazio mali sivi paketić, prekriven korom i lišćem drveta.
ISTINA, KONAČNOGodine su prolazile, Skot je postao tinejdžer i već je polako počeo da shvata neke stvari... CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
SAJ i Zelene beretke zajedno protiv terorista
