Vladan Pantić zaćuti upola rečnice I okrene glavu,a ja se pravim da ne vidim da briše suze.Dragoljub Pantić (1931-2002) do smrti se borio da se ne zaboravi da su u Vraniću četnici ubili 68 seljana, među njima i deset njegovih Pantića. On sam imao je dvanaest godina i čudom preživeo tu noć...Na seoskom groblju spomenici od kamena ispranog kišom. Natpisi krivi, slova nejednaka: „požive 11 god“, tako piše, pa „požive 16 god“... deca. U drugom redu „zaklani od četnika DM“.NOĆ KAMEA ovako je bilo: pre sedamdeset godina, u noći između 20. i 21. decembra 1943, Prvi bataljon Posavske brigade Avalskog korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini počinio je u Vraniću masakr civila. Podeljeni u tri grupe, četnici su izvršili pokolje u 14 kuća u selu čiji su pojedini članovi bili sumnjičeni za održavanje veze sa partizanima. Ubijeno je 67 meštana, uglavnom žena i dece.
Znaju se sve ubice i svi ubijeni. Imena ovih prvih su na spiskovima za unapređenje četničke komande i u sudskim spisima posleratnih vlasti. Imena žrtava su na vranićkom groblju i na spoljašnjem zidu spomen-doma u Vraniću, na onim mesinganim pločama...„Ja sam zapitao: ‘Kuda me vodite?’ Odgovorili su mi: ‘Ti si osuđen u ime kralja Petra, a po naređenju Draže Mihailovića.’ Ja sam onda kazao: ‘Nemojte me klati kao životinju i ako već hoćete da me ubijete, vi me streljajte.’...CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
