icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

TRAGIČNE ISPOVESTI IZ PRIHVATILIŠTA ZA ODRASLE U KUMODRAŠKOJ:  Izdali su ih i varali, ostali su sami, a u Novoj godini imaju samo jednu želju
Foto: Shutterstock

ostali sami

TRAGIČNE ISPOVESTI IZ PRIHVATILIŠTA ZA ODRASLE U KUMODRAŠKOJ: Izdali su ih i varali, ostali su sami, a u Novoj godini imaju samo jednu želju

Društvo

BEOGRAD - Dok većina ljudi praznike proslavlja u društvu najmilijih, oni nemaju svoj krov nad glavom, već im je jedino utočište Prihvatilište za stara i odrasla lica u Kumodraškoj ulici u Beogradu.

 

Među njima ima ljudi sa zdravstvenim problemima, zavisnika od alkoholizma, narkotika i kocke, ljudi koji su došli iz rasturenih porodica, ali tamo je i čovek koji je pročitao više od 1.000 knjiga i jedan akademski slikar. Ipak, i pored teških životnih priča, oni ne traže sažaljenje, već se trude da se vrate na pravi životni put.

 

foto: Profimedia

“Da sam ostala na ulici, ne bih bila živa”

 

Do pre 10 godina njen život je bio lep. Imala je porodicu, stan, posao, zdravlje, prijatelje… Sve je krenulo naopako i završila je na ulici. Četiri meseca je spavala pod vedrim nebom neretko jedući samo hleb i vodu. Danas živi u Prihvatilištu i ima samo jednu želju – da dobije krov nad glavom.

 

- Moj otac je bio alkoholičar koji je prodao stan, pa smo majka i ja počele da živimo kao podstanari, ali je ona posle dve godine umrla, a ja sam počela da poboljevam od astme i srčanih smetnji. Dobila sam otkaz u firmi u kojoj sam radila, ali ubrzo više nisam mogla ni da radim, pa sam spavala kod prijateljica. Kada si u problemima retko ko te pogleda, a kamoli pomogne, tako da je i tome došao kraj. Na ulici sam mesec dana jela samo hleb i vodu i da sam ostala tamo sigurno ne bih bila živa – priča S. Đ. i dodaje da je u Prihvatilištu, čijim je uslovima veoma zadovoljna, našla spas i da je za mesec dana stekla prijatelje sa kojima “udari po šali kada im je teško”.

 

Jedina želja je da dobije papire

 

Oko 60 korisnika je duže od pola godine u Prihvatilištu iako ova ustanova pruža privremeni smeštaj, ali mnogi od njih nemaju gde da odu. Među njima je i Drago Praštalo (52) koji je na nagovor ujaka došao u Beograd 1985. godine iz Bosne i Hercegovine ali je sve krenulo po zlu.

 

foto: Profimedia

- Radio sam u ujakovoj firmi koja se bavila industrijskom proizvodnjom. Međutim, devedestih je sve propalo i od tada sam išao od nemila do nedraga. Došao sam ovde pre godinu i mesec dana. Samo želim da dobijem papire koje čekam otkako sam došao u Beograd, kako bih mogao da odem u invalidsku penziju – priča Praštalo.

 

Preskupa vera u prijatelja

 

Korisnik privremenog smeštaja već skoro šest meseci je i jedan Beograđanin koji je, takođe, imao pristojan život, radio je u knjižari, u životu je pročitao više od 1.000 knjiga, ali ga je poverenje u dugogodišnjeg prijatelja skupo koštalo.

 

- Početkom 2017. godine bio sam u teškoj finansijskoj situaciji nakon smrti oca, ostao sam potpuno sam i rešio da prodam kuću kako bih novac uložio u posao. Sklopio sam ugovor sa jednim od najboljih drugova kojeg sam poznavao 30 godina. Međutim, on je odjednom nestao sa novcem, a ja sam završio na ulici sa dve torbe. U međuvremenu sam počeo preterano da pijem, dobio epileptični napad izazvan alkoholom i nakon kratkog boravka u Urgentnom centru i bolnici “Laza Lazarević” došao sam ovde – priča I. A. (56) i objašnjava da je isprva bilo teško navići se na život sa nepoznatim ljudima, ali da je sada stekao prijatelje i da uživa u čitanju beletristike i političkih trilera u biblioteci Prihvatilišta.

 

foto: Profimedia

Priča o umetnosti krenula u pogrešnom smeru

 

Zidovi Prihvatilišta ukrašeni su umetničkim slikama. Mnoge od njih dela su Milorada Gavrića Gavrila, akademkog slikara koji je imao brojne izložbe i već 25 godina je član ULUS-a. Nije ih poklonio kao neko ko je došao da poseti ljude u ovoj ustanovi, već kao neko ko je od 3. marta 2017. godine i sam korisnik smeštaja. Nakon borbe sa alkoholizmom postepeno, ali uspešno se vraća u normalne životne tokove.

 

- Posle otvaranja jedne izložbe i burne noći, nastavio sam sutradan sa par drugara slikara da pričam o umetnosti u mom stanu na Dorćolu. Bilo mi je loše, pa su pozvali Hitnu pomoć, proverili su gde ima mesta i tako sam dospeo ovde. Slikam u ciklusima i spremam se za dva uporedna ciklusa, ali najviše volim da slikam Beograd, odnosno ulivanje grada u reku i spajanje sa vodom. On se zove “beli grad”, ali je u suštini pun boja – objašnjava Gavrić i poručuje svim ljudima da se u 2018. godini više posvete umetnosti srpske prestonice koja je, kako kaže, jedna od najlepših u Evropi.

 

foto: Profimedia

Premašeni kapaciteti i priprema za praznike

 

Kako nam je ispričala Nevenka Nikić Simatković, direktorka Prihvatilišta za odrasla i stara lica, smeštajni kapaciteti su 104 ležaja dok u ovoj ustanovi tokom godine boravi oko 120 korisnika starosti od 24 do 92 godine, od kojih je 40 teško pokretno. Dve trećine korisnika su muškarci, a najviše ih je „tokom hladnog talasa“. Zaposleni se trude, priča Nevenka, da i korisnici smeštaja ostete radost Nove godine, te će tako ove nedelje biće organizovan zajednički rođendan, potom novogodišnja proslava, a pred Božić pozorišna predstava.

Okićena jelka u Prihvatilištu

 

Jelka je uveliko okićena, a osim ukrasa na njoj su i novogodišnje želje.

 

- Sredinom decembra dolazili su volonteri sa Zvezdare i pravili su novogodišnje čestitke sa korisnicima koji su napisali svoje želje. Većina je poželela dobro zdravlje, jedni da odu u neki od domova, bilo je i onih skromnih koji su želeli da dobiju 10 cigareta, ali i dirljivih pa je jedan od njih poželeo da upozna svoje dete. Trudimo se da i oni osete radost Nove godine, a sledeće godine će biti organizovano više aktivnosti, jer ne želimo da hrana i smeštaj budu razlog zbog kojeg žive – zaključila je direktorka.

 

(Kurir.rs/Blic, S.Luković)

 

 

 

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

 

PRUŽI RUKU: Podelili smo obrok beskućnicima u prestonici

 

 

 

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...