7 zanimljivosti o svadbi Aleksandra i Marije Karađorđević

1. Provera Aleksandrovih muških moćiDa bi se utvrdilo da li princ može da ima naslednika, dovođene su mu sumnjive dame. S jednom od njih dobio je ćerku JelenuRumuni u lukama na Dunavu i dan-danas goste iz Srbije oslovljavaju sa „kuskre“, što se prevodi kao „prijatelju“ i „prijo“, a sve zbog braka njihove princeze Marije i Aleksandra Karađorđevića. Toliko su kralj i kraljica bili cenjeni.Biografija na častTa Marija pominje se i u onoj četničkoj pesmi u Srba:„Morem plovi jedna mala barka, a u barci kralja Petra majkaMorem plovi, ne boji se mina, pošla majka da potraži sina.Pošla majka sina da potraži, pa se javlja đeneralu Draži.Čiča Dražo, gde je moje dete? Čuvaju ga srpske bajonete!“Voleli ili ne voleli monarhiju, mora se priznati da Srbiji biografija Marije Karađorđević služi na čast: njena baka po majci bila je sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci drugi sin britanske kraljice Viktorije.Kažu da je bila veoma obrazovana. Za vreme Prvog svetskog rata radila je s majkom, kraljicom Rumunije, u bolnici, negujući ranjenike. Udala se za kralja Aleksandra I Karađorđevića 6. juna 1922. godine.Kad je završen Prvi svetski rat Aleksandar je imao trideset godina, bio je „stari momak“ i jedna od ozbiljnih tema bila je i njegova ženidba. Njegove pristalice pravdale su ga činjenicom da se još oplakuju mrtve iz rata, dok su drugi govorili da čeka da kralj Petar umre, pa da se oženi boljom prilikom.Zapaljenje testisaNeprijatelji su širili priče o njegovoj „muškoj nesposobnosti“: naime, još kao mladić, Aleksandar je bolovao od zapaljenja jednog testisa. Dugo je bio lečen, a posle prelaska Albanije 1915. stanje mu se pogoršalo. Kažu da je Nikola Pašić najviše brinuo zbog ove boljke, koja je direktno pretila da prekine dinastiju. Posle rata Aleksandru su dovođene dame da bi se proverila njegova seksualna moć. Iz jedne takve probe s lekarkom iz Francuske, kažu hroničari, poslednjeg dana decembra 1920. rodila se i zdrava devojčica Jelena. Istina, Aleksandrov sin Tomislav daće romantičniju verziju priče:„Moj otac i Jelenina majka Šarlot Kotijar upoznali su se uoči rata u Parizu. Ona je bila iz Bretanje i studirala je medicinu na Sorboni. Navodno je to bila ljubav na prvi pogled, ali državničke obaveze mog oca, tada prestolonaslednika, i ratne slutnje razdvojile su ovo dvoje mladih... Da imam sestru po ocu saznao sam za vreme Drugog svetskog rata. Za to žensko dete znala je i moja majka. Ona je to saznala od oca, ali nama ništa nije govorila o tome. Uopšte, o tome se među nama nije govorilo. To je znala samo nekolicina očevih najbližih prijatelja.“2. Branislav Nušić tražio odlaganje svadbeSlavni komediograf, inače predsednik Priređivačkog odbora venčanja, tražio je da se ono održi čak sedam dana kasnije nego što je planiranoJoš pre Prvog svetskog rata, prilikom jedne posete Petrogradu, Nikola Pašić je na kraju audijencije pitao ruskog cara Nikolaja da li bi svoju ćerku dao da bude srpska kraljica.Blizak s TatjanomPašić je posle pričao, a izgleda da nije mnogo lagao, da je „caru bilo milo“ i da je „osmehom potvrdio da neće stajati na putu toj ideji“. Užičanin Panta Drašković, višegodišnji Aleksandrov ađutant, potonji general i ministar u Nedićevoj vladi, u svojim memoarima delimično potvrđuje tu priču. Kaže da je Aleksandar tokom školovanja u Petrogradu bio blizak s kneginjom Tatjanom, da su bili na „ti“ i da bi tu, možda, „nešto bilo“. Ali, čovek snuje, a bog određuje - Oktobarska revolucija zatrla je carsku porodicu...Kad je Aleksandar, sada već kao kralj, saopštio da je najzad rešio da se ženi, imao je već 34 godine. Do tada je i državni vrh zauzeo stav o pitanju šta je za dinastiju Karađorđević i tek stvorenu državu bolje - da kraljica bude strankinja ili da bude naša, „narodna“? Pošto su kraljevi preci narodni, zaključeno je da treba da se strankinjom dinastija „oplemeni“ i istovremeno podigne njen međunarodni ugled. Izbor je pao rumunsku princezu Mariju, koja je poticala iz jedne od tada najmoćnijih kraljevskih kuća u Evropi.Iako je reč bila o ugovorenom braku, s rumunskog dvora su stigle vesti da je princeza pristala čim su joj pokazali fotografije budućeg muža. Odmah se, pričalo se u Beogradu, dala na učenje srpskog jezika.Ali, na samom početku već se desilo nešto neuobičajeno - venčanje je brzo po zakazivanju bilo odloženo za nedelju dana!Zvanično objašnjenje bilo je da starija sestra Marijina, princeza Jelisaveta, udata za grčkog prestolonaslednika, mora hitno na operaciju u Atini i da njeni zabrinuti majka i otac mole budućeg zeta Aleksandra da svadbu pomeri za 6. juni te 1922. godine.Nezvanična verzijaNezvanično, i izgleda bliže istini, dodatnih sedam dana bilo je potrebno srpskoj vladi i beogradskoj opštini da venčanje kako-tako organizuju, delom zbog poslovične nesposobnosti, a delom i zato što se ispostavilo da će gostiju iz inostranstva biti mnogo više nego što se u početku računalo. I po ovoj verziji bila je upućena molba Aleksandru da pomeri venčanje, samo što je podnosilac bio - Branislav Nušić.On tada već ima 58 godina, ovenčan je slavom komediografa i na funkciji je upravnika Umetničkog odseka Ministarstva prosvete. Vlada ga imenuje za predsednika državnog Priređivačkog odbora venčanja.

3. Uloga magaraca u venčanju Gosti iz inostranstva Snimanje naplaćivano 4. Veličanstven doček mlade Spektakl za mase Svečano 5. Gosti pokrali srebrne viljuške Voskrsenje i ujedinjenje Svadbeno putovanje na Bled 6. Svadbeni dar Albanca Izloženi pokloni Podela Banata 7. Šta je bilo posle Ideja jugoslovenstva Sahrana u Vindzoru Sledeće subote: 7 trenutaka koji su promenili srpski sport