Kada se spomenu genetski modifikovani organizmi i njihova upotreba u ishrani, teško da postoji čovek kome se ne digne kosa na glavi.S obzirom na to da je GM hrana u suštini nalik na čuveno Frankenštajnovo čudovište, a da posledice njene upotrebe nisu dovoljno proučene, to i ne čudi. Međutim, strah ljudi nije sprečio pojavu ovakvih namirnica na tržištu.Katastrofalne poslediceUprkos tome što se milijarde ljudi širom sveta bune protiv GM hrane, multinacionalne kompanije koje je proizvode toliko su moćne da utiču na zakonodavstvo i najmoćnijih zemalja, pa na tržištu gotovo da ne postoji proizvod koji nema bar tragove GMO.- Genetski modifikovani organizmi, proizvod koji nastaje prebacivanjem gena jedne vrste u DNK druge, deo su tehnologije koja ima mnogo nepoznanica i verovatno će imati katastrofalne posledice po naše zdravlje i životnu sredinu. Većina hrane koja se prodaje danas kontaminirana je sastojcima GM hrane, i to bez našeg znanja i pristanka. Trenutno smo usred najvećeg eksperimenta u istoriji, a mi ljudi smo najveći zamorci - piše Aran Stivens, ekolog i publicista.Na sličnu opasnost upozorio je i Džefri Smit u knjizi „Seme prevare“.- Predsednik SAD Džordž Buš je 2003. optužio Evropu za „neutemeljene i nenaučne strahove“ od GM hrane i rekao da ometaju pokušaje borbe protiv gladi u svetu. Ta poruka je samo deo velikog plana koji su smislile korporacije odlučne da preuzmu kontrolu nad snabdevanjem hranom. To je jasno stavljeno do znanja na konferenciji biotehnološke industrije u januaru 1999, gde je objašnjeno da je plan da za 20 godina svako komercijalno seme bude genetski modifikovano i patentirano - piše Smit.Uticaj na vladuKako objašnjava, plan je bio da kompanija „Monsanto“, proizvođač GM semena, pesticida i herbicida, postane dominantna kompanija koja će da koristi svoj uticaj na američku vladu da se širi po svetu.- Konsultanti kompanije koji su tada osmislili plan rekli su da će tržište biti toliko preplavljeno GM hranom da niko neće moći da uradi ništa da to promeni. „Svi će se samo predati“, rekli su oni. „Monsanto“ je zaista postao dominantan u toj industriji - kontrolišu oko 23 odsto kompanija koje prodaju seme i čak 91 odsto tržišta GM hranom i zarađuju milijarde dolara. Ipak, njihova projekcija nije se ostvarila jer se ljudi nisu predali. Širom sveta došlo je do pobune protiv GM hrane, uprkos tome što su multinacionalne kompanije uticale na vlade, prikrivale podatke i menjale ih samo kako bi se genetski modifikovana hrana našla na tržištu - piše Smit.Kontrola hranePublicista Džim Mars u svojoj knjizi „Zavera od bilion dolara“ piše da iza uvođenja i širenja GM hrane stoji neverovatna želja za zaradom.- Multinacionalna kompanija „Monsanto“ proizvela je seme „terminator“, dizajnirano tako da nema reprodukcije, pa poljoprivrednici moraju da ga kupuju iznova svake godine. To je još jedan pokušaj „Monsanta“ da diktira šta farmeri uzgajaju i šta konzumenti jedu. Oni ovim uspostavljaju potpuni globalni monopol i tako će veliki procenat svetske produkcije hrane preći u ruke jedne kompanije - piše Mars.Izazivaju rakIako su američke agencije FDA, EPA i USDA saopštile da su njihova istraživanja pokazala da nema dugoročnog uticaja GM hrane, dr Stenli Juen, škotski naučnik, koji je radio za ove agencije, upozorio je da genetski modifikovani organizmi mogu da izazovu rak.Naravno, ima i onih koji opovrgavaju opasnosti GMO, a jedan od njih je britanski publicista Mark Lajnas.- Kritike GMO najveći su neuspeh nauke. Milijarde ljudi veruju u nešto što je teorija zavere. Ne razumeju jednu novu tehnologiju i plaše je se - tvrdi on.
U sukobu pravi i lažni podaci o uticaju GM proizvodaMODIFIKOVANA HRANA PRVO UBIJA JETRU I BUBREGE!Tim naučnika koje je predvodio italijanski doktor i univerzitetski profesor Žil-Erik Seralini 2010. godine objavio je istraživanje u Međunarodnom žurnalu bioloških nauka, u kojem su analizirali efekte genetski modifikovane hrane na zdravlje sisara. Rezultat je bio zastrašujući: pacovi koji su jeli GM kukuruz imali su ozbiljne poremećaje u radu bubrega i jetre.Naravno, naučnici koji rade za „Monsanto“ odmah su odbacili ovo istraživanje tvrdeći da je rađeno lošim analitičkim metodama i da ne može da dovede u pitanje bezbednost GM hrane.- Naše istraživanje razlikuje se od „Monsantovog“ zato što njihovo zanemaruje negativne efekte na zdravlje mužjaka i ženki sisara, a u svojim istraživanjima nisu koristili ni prave doze hrane, što se može videti analizom tih njihovih statističkih podataka - rekao je Žil-Erik Seralini.
Obeležavanje hraneLAŽNA SIGURNOSTU SAD ne postoji obaveza obeležavanja genetski modifikovane hrane, osim u Vermontu, Mejnu i Konetikatu. S druge strane, u Evropskoj uniji obeležavanje GM hrane je obavezno. Međutim, ne postoji obaveza obeležavanja mesa, mleka i jaja koji potiču od životinja hranjenih GM hranom, tj. žitaricama uvezenim iz SAD, koje su drastično jeftinije. To znači da, uprkos zabranama, GM hrane i te kako ima na svim evropskim tržištima.
