Ðorđe Karađorđević rodio se 1887. kao prvi sin Petra Karađorđevića, budućeg kralja Srbije, i naslednik prestola. Ime je dobio po pradedi Karađorđu, Crnom Ðorđu, vođi Prvog srpskog ustanka. Na Karađorđa je imao i divlju narav, dok je njegov mlađi brat Aleksandar bio smireniji i lukaviji. Kralj Petar I rekao je jednom svom ađutantu: „Ðorđe je moja krv, a Aleksandar krv njegovog dede“, misleći pritom na crnogorskog kneza Nikolu, čijom je ćerkom Zorkom Petar bio oženjen.Bio je sklon ekscesnom ponašanju. Javnost su sablažnjavale njegove ludačke vožnje automobilom, pričalo se da u dvor ulazi s blatnjavim čizmama, a kad je na konju prešao preko Save preskačući sa sante na santu, to je bila prvorazredna senzacija. Još kao vrlo mlad ošamario je učitelja, zbog čega ga je otac, kralj Petar, kaznio sa 15 dana zatvora.Drugi jedan njegov čin nasilništva imao je mnogo dramatičnije posledice. Godine 1909, 14. marta, u izlivu besa zbog nepredatog pisma jednoj devojci, prestolonaslednik Ðorđe Karađorđević nogom je po donjem stomaku snažno udario svog posilnog. Teško povređeni Kolaković narednog dana je operisan, ali je posle nekoliko dana preminuo.Okrivljujući Ðorđa za ubistvo, jedan deo javnosti tražio je od njega da se odrekne prestola. Napade na prestolonaslednika podržavala je i evropska štampa, najviše austrougarska, koja mu se svetila što je godinu dana ranije, u izjavama prilikom austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine, neodmereno napadao Beč i podsticao nacionalna osećanja kod Srba.Trinaest dana posle incidenta zvanične Srpske novine objavile su kraljevu proklamaciju o Ðorđevom odstupanju od prestola i prenošenju prava prestolonaslednika na mlađeg kraljevog sina Aleksandra.Ima dokaza da je Aleksandar, čija je žeđ za vlašću bila svima vidljiva, a za čiju je narav kralj Petar govorio da je „podmukla i prikrivena“, bio podstrekač i inspirator akcije koja je dovela do Ðorđevog povlačenja.Oni su kasnije nekoliko puta dolazili u sukob, a Ðorđe, iako se odrekao prestola i bio aktivan učesnik oba balkanska i Prvog svetskog rata (ranjen na Mačkovom kamenu), nije ostavljen na miru. Posle smrti kralja Petra 1921. godine, zabranjen mu je ulazak na dvor, a onda je posle fabrikovanih lekarskih izveštaja o njegovoj neuračunljivosti 1925. i 1926. godine bio izolovan na kraljevskom imanju Belje. Odatle je premešten u specijalnu psihijatrijsku bolnicu u Gornjoj Toponici kod Niša.Ðorđe je živeo u paviljonu s pet prostorija, bez ikakve komunikacije sa spoljašnjim svetom. Svakog dana mogao je da šeta oko paviljona sat vremena uz pratnju straže. Nema podataka da je od nečega zaista bio lečen, a u spisima iz tog vremena može se naći podatak da je Dvor u to vreme odbio da ga ponovo pregledaju strani neuropsihijatri.Nije pušten iz bolnice ni posle ubistva kralja Aleksandra 1934, pa je tako zatvoren dočekao i Drugi svetski rat. Posle 16 godina zatočeništva oslobodili su ga Nemci.Posle Drugog svetskog rata Ðorđe je živeo u Beogradu, a komunistička vlast mu je dodelila penziju. Napisao je memoare „Istina o mom životu“. U poznim godinama oženio se Radmilom Radonjić. Umro je u Beogradu 1972, u osamdeset petoj godini.
Intiman s AlasomNajbliži prijatelj Đorđa Karađorđevića bio je devetnaest godina stariji Mihailo Petrović Alas, proslavljeni matematičar i ribolovac. Još za života kralja Petra govorilo se da je u pitanju homoseksualni odnos. Jovan Jovanović Pižon, srpski diplomata i ministar, ostavio je belešku da je kralj Petar, prema rečima kneza Pavla, rekao za svog starijeg sina: „Ej, kuku meni, gde Đorđa pečati odostrag Mika Alas!“ Ondašnje novine dočepale su se jednog Alasovog pisma Đorđu, potpisanog sa „Vaš pas na lancu“.
