ALEKSANDAR RODIĆ ZA NEWSWEEK: Čovek koji je Vučiću rekao NE

Aleksandar Rodić je na čelu vodeće medijske grupacije na zapadnom Balkanu.

Njegova „Adrija medija grupa“, koja zapošljava 720 ljudi, ima 57 štampanih i 26 digitalnih izdanja. Drži 40 odsto tržišta magazina, 22 odsto tržišta dnevnih listova i dopire do 64 odsto korisnika interneta u Srbiji. Partner je najuglednijih izdavačkih kuća u svetu, a plod te saradnje su izdanja Njuzvik, Nešenel džiografik, Kosmopoliten, El, Mens helt, Sensa, Stori, Lisa za naše područje...

OTKAD SU SRBI naučili da štampaju novine, otad ih koriste i da bi ocrnili političke protivnike. Jedan od pionira novinarstva na ovim prostorima Pera Todorović tako je bio proglašen homoseksualcem, a priređeno mu je bilo i suđenje zbog toga. Krsta Cicvarić, koji takođe zauzima istaknuto mesto u istoriji srpske štampe, vodio je rat protiv Stojana Protića, nazivajući ovog naučnika i političara „najbezobraznijim Srbinom“, a njegovu ženu bludnicom „čije je svako dete imalo po četiri-pet otaca“...

Ništa manje žestoko nije udarano po neistomišljenicima ni u komunizmu. Kad se usudio da se u jednoj priči 1951. godine podsmehne novoj vlasti koja grabi privilegije, Moša Pijade je u dva dana na po dve strane Borbe -njen format bio je duplo veći od današnjih novina -na pisca sipao drvlje i kamenje. Đilas je bio kraći, on je samo saopštio da Branka Ćopića treba uhapsiti. Samo tri godine kasnije, i Đilas će biti napadnut u toj istoj Borbi... Istini za volju, to je bilo dosadno za čitanje, pa su Miloševićevi novinari, kad je na njih došao red, u napade u štampi uneli kreativnost. RTS je tako otkrio da Vuk Drašković, u to vreme vodeći opozicionar, ima vilu na Ženevskom jezeru... Sve je, međutim, nadmašila Politika paskvilom o Gojku Nikolišu, španskom borcu, narodnom heroju, general-pukovniku, ambasadoru, proglašavajući ga za špijuna i, pride, „ženskaroša“.

Posle 5. oktobra, Onaj-zalizani-što tuži-kad-ga-pomeneš, a distribuira porno-filmove s psima i kompanija nastavili su utabanim stazama. Samo što su imali i Pink, pa je borac protiv korupcije Čeda Čupić postao „vrabac u prašini“, Vuk Obradović seksualni manijak, Koštunica šta sve ne... Da čitaoca ne zamaramo ovom istorijom beščašća, dodajmo samo da se činilo da je „kreativni tim“ Borisa Tadića dosegao vrhunce sve dok sadašnja vlast nije pokazala šta ume.

Mrtvo moreISTINI ZA VOLJU, potencijali SNS u ovoj oblasti mogli su se lako naslutiti: napred opisanoj baštini oni su dodali originalni doprinos svog duhovnog oca Vojislava Šešelja javnoj reči, kako na spoljnoj (naslovi knjiga: Smežurano kengurovo mudo Kevin Parker, Narogušeno škotsko govno Jan Bonomi) tako i domaćoj sceni (Haški denuncijant Tomislav Nikolić, Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić, Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić...)Pa smo tako imali serije tekstova o Tadiću, Pajtiću, pojedinim socijalistima i Saši Jankoviću, o vladikama za koje se upravo saznalo da su pederi i o Srbima sa Kosova kao stranim špijunima i Haradinajevim plaćenicima... a sve kao pokaznu vežbu udaranja po ušima svakog onog ko se usudi da podigne glavu i pogleda oko sebe da bi se uverio je l’ Beograd gde je nekad bio ili se, kako premijer kaže, preselio u Švajcarsku. Zanimljiv je detalj da su u Vučićevim kampanjama učestvovali svi odreda -i tabloidi Kurir, Blic i Alo i ozbiljne novine -Politika je objavila najsramniji tekst o ombudsmanu Jankoviću... dobro, uz Informer i Pink, ali oni su posebna priča.Skloni moralisanju u prvi plan ističu da su ove kampanje bile „veoma prljave“, dok praktičniji duhovi, dakle vlast i oni koji oko nje obleću, kao njihovo osnovno obeležje ističu efikasnost. Sećate se Spilbergovog filma „Ajkula“? U početku je sve lepo i krasno dok neko ne zatalasa površinu. Tada dođe bela neman i odvuče ga na dno, uz poneki vrisak i muziku koja traje dok se površina vode ne smiri. Posle je opet sve lepo i krasno, i to traje jer niko više i ne sme da se kupa, a ako i zagazi, kad mu se naredi -duboko udahne i udavi se sam...I tu dolazimo, uz prethodne reminiscencije, do pitanja sa početka teksta: ko je Aleksandar Rodić.Aleksandar Rodić je čovek koji je odbio da se udavi na vođin mig nego je nastavio da pliva.

Rajin sin„Ja bih da počnemo od poslova mog oca, pa ćemo da dođemo i do mene“, predlaže Aleksandar Rodić da odustanem od normalnog, hronološkog toka priče. „Priča o meni je deo priče o ovoj firmi...“ Njegov otac je Radisav Rodić, poznatiji u javnosti po nadimku Raja, čija je poslovna biografija neizostavno poglavlje u istoriji tranzicije u Srbiji.

Rođen u Ripnju kod Beograda 1947. godine, Raja je sa 22 godine uplovio u preduzetničke vode. Registrovao je zanatsku radnju - i propao. Počeo je iz početka, ali je deset godina kasnije, u maju 1979. godine, uhapšen. Komunisti su sudili efikasno, a presuda je glasila: „Osuđuje se Radisav Rodić na tri godine i tri meseca zatvora što se bavio menadžerstvom u većem obimu jer je na taj način stekao protivpravnu imovinsku korist, neadekvatnu uloženom radu i školskoj spremi po mišljenju javnog tužioca Božidara Babića u Smederevu.“ U to vreme Draža Marković je u Srbiji sprovodio Titove smernice o suzbijanju tehnomenadžerstva, pa je Raji Rodiću konfiskovana sva imovina.

Uvođenje u posao Prvi samostalni posao, koji je u okviru očevog poslovnog carstva Aleksandar Rodić

Kurir je brzo postigao veliki tiraž, u prvom redu zahvaljujući pisanju o aferama vlade Zorana Živkovića. Najveći deo insajderskih podataka Kesić i kompanija dobijali su, prema njihovim rečima, od samog Dinkića.Ali tikva među njima je pukla kad je pokojni Dragan Vlahović, odličan novinar i urednik i obrazovan i uporan istraživač, napisao knjigu o potrazi za Miloševićevim parama na Kipru. Te je pare, tvrdio je Vlahović, Dinkić pronašao, ali nikada nisu vraćene u Srbiju.„Počeli smo da objavljujemo feljton u Glasu i Dinkić je na svaki način nastojao to da zaustavi. Gotovo svakodnevno nas je kontrolisala poreska inspekcija, donošena su fingirana rešenja... Dinkić je zloupotrebljavao sve poluge vlasti koje su mu kao ministru stajale na raspolaganju“, kaže Aleksandar Rodić, pozivajući se na očevo kazivanje. On sam od 2001. do 2005. godine bavio se proizvodnjom i izvozom štamparskih mašina.

Milan Beko je u međuvremenu u ime Vaca kupio Novosti.

Odbrana i kraj DS

RADISAV RODIĆ je 2009. uhapšen pod optužbom da je navodnim finansijskim malverzacijama oštetio državu. Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić oceniće da hapšenje „nema nikakve veze s njegovim prekršajima, privrednim prestupima ili krivičnim delima“, nego da je reč o pokušaju vlasti da zabrani svako drugačije mišljenje.

Bio je blizu istini. Ali pravi cilj je bio preuzimanje firme.

„Prvo me Damir Dragić, direktor ‘Kolinga’, i Dragan J. Vučićević pozovu na Dedinje, u ‘Koling’, i kao prijateljski me upozore da sam u nemilosti, da će mi firma propasti i da bi bilo najbolje da se spojim sa Presom. Onda me u februaru 2010. godine pozove Branko Miljuš, direktor Presa. Sedimo u restoranu u Ulici Strahinjića bana, sa nama advokat Srđan Kovačević, kad mi Miljuš kaže da mi prenosi ponudu od najmoćnijih ljudi u Srbiji da uzmem 500.000 evra za kompaniju i da će oni da reše sve moje probleme s državom! Kažem da ću da razmislim i odem. Odmah zovem Miškovića, dugogodišnjeg očevog poznanika, i on mi kaže da s tim nema nikakve veze, da to radi Đilas... Zovem Đilasa, a on počne da kuka kako mu opet nameštaju Miki Rakić, Boris Tadić i Srđan Šaper. Pozovem onda Miljuša i kažem mu da pristajem: dajem kompaniju, ali za 14 miliona evra, a sa državom ću sam sve da raščistim. Damir Dragić mi tada kaže da sam lud, da ne znam šta radim, jer su oni ‘vojnici DS’. Baš tako je rekao... Bilo je gadno: Kurir objavi tekst o Miroslavu Iliću, a Šutanovac, njegov zet i ministar odbrane, naredi da oca izbace sa VMA“, seća se Aleksandar Rodić.Otac mu je tada bio u bolnici i na njega je takođe vršen pritisak. Dogovor je nuđen i Vukadinu. Aleksandar Rodić o tome ne želi da govori, ali izgleda da je upravo iz te situacije, zahvaljujući sposobnosti da ne popusti pod pritiscima sve dok DS nije propao na izborima, izašao kao neprikosnoveni lider firme. I kao takvog, Vac ga je pozvao da uđe u pregovore o kupovini Politike. Ali o tome je u dnevnim medijima već sve rečeno...

Ista sila

ALEKSANDAR RODIĆ je na čelu vodeće medijske grupacije na zapadnom Balkanu. Njegova „Adrija medija grupa“, koja zapošljava 720 ljudi, ima 57 štampanih i 26 digitalnih izdanja. Drži 40 odsto tržišta magazina, 22 odsto tržišta dnevnih listova i dopire do 64 odsto korisnika interneta u Srbiji. Partner je najuglednijih izdavačkih kuća u svetu, a plod te saradnje su izdanja Njuzvik, Nešenel džiografik, Kosmopoliten, El, Mens helt, Sensa, Stori, Lisa za naše područje...

Rodić je poslednjih dana demonstrirao odlučnost da se suprotstavi cenzuri i s obzirom na prirodu i obim posla kojim se bavi, to je elementarno ekonomsko pitanje.

Ali u Srbiji danas to je i političko pitanje par ekselans. On, međutim, odbacuje političke ambicije.Verovatno iz taktičkih razloga, a delimično i zbog naglašenog odsustva podrške u delu društva koje borbu za slobodu javne reči smatra isključivo svojim pravom.Ti „nezavisni mislioci“ i „nezavisni novinari“, ne krijući gadljivost, poručuju da nikako ne bi „vlasnika jednog tabloida“ u svojim redovima.Zaboravljaju, međutim, da je Ćuruvijin Dnevni telegraf bio Kurir svog doba, a da njegovom vlasniku nije smetalo da postane jedan od najistaknutijih boraca za demokratiju.Naravno, ovde bi svako dalje poređenje s Ćuruvijom moralo da prestane.Ali isti su ljudi i ista sila s druge strane...

MOMČILO PETROVIĆ