Ante Marković već dugo deluje isključivo kao mirotvorac. Putuje, razgovara, moli, preti, a, sve to samo da se neprolije krv, da se usijane glave ohlade.
Ovako Mustafa Čengić, zamenik sekretara Sekretarijata SIV za informisanje, ocenjuje ulogu predsednika Savezne vladei njegovu ulogu u sadašnjem opštejugoslovenskom ludilu. A na naše pitanje ko i zašto udara po samom Markoviću, Čengić odgovara:
"Javnost u Srbiji je šokirana onim što je JNA doživjela u Sloveniji. To je i razumljivo, jer se zna kako JNA u Srbiji kotira. Sada se sve to srušilo.Takvo raspoloženje javnosti se može i razumeti, ali se ne može razumeti politički vrh Srbije koji bi da odmah formira svoju vojsku."
U Sloveniji Markovića smatraju začetnikom prolivanja krvi, ali je to sasvim neopravdana optužba jer su Slovenci počeli rat. Uostalom, najviše ljudi je poginulo posle prekida vatre koji je izdejstvovao Marković. Težište sukoba se sada prenosi u Hrvatsku i čini mi se da je samo pitanje časa kada će doći do eksplozije. Puške su uperene, a za sve se opet optužuje predsednik SIV.
A zapravo, do svega što se sada dešava u Jugoslaviji došlo je zbog nacionalističke politike.
Zna se i da Predsedništvo SFRJ uopšte nije delovalo, pa je SIV morao da uzima neke vruće krompire, neke obaveze koje nisu u njegovoj nadležnosti.
Mislim da je u svakom slučaju istorljska odgovornost na onima koji su vojsku jedno vreme ostavili bez vrhovne komande.
Može li se Marković postati žrtva svih ovih dešavanja u Jugoslaviji?
Da. Marković treba i Srbiji, i Hrvatskoj, i Sloveniji kao žrtva. Sve je podređeno dnevnoj politici, prebacivanje svoje krivice nadrugog je u punom jeku.
Svima je jasno, ali naravno to niko neće otvoreno da kaže: Ako Markovića i ove vlade ne bi bilo, u roku dva dana pali bi republički lideri, jer ne bi imali na koga da prebace svoju odgovornost.
Ipak se ne može zanemariti međunarodni uticaj na YU krizu?
Sasvim tačno, u pitanju su ambicije da se vrate u život neke stare ideje o izlasku na topli Jadran, o obnavljanju Austrougarske itd.
Ja sam ubeđen da neka vrsta međunarodne zavere protiv Jugoslavije sada postoji i ona je na delu. Međutim, istovremeno mislim da Evropa ne može dozvoliti da prekrši principe KEBSa, da ima dva aršina. Ako se na ovom YU prostoru napravi presedan, onda se on mora praviti i na drugim mestima. A to bi značilo vraćanje Evrope unazad. Postavlja se pitanje zašto su Britanci, Francuzi, Italijani tu jako tvrdi. I oni se boje stvaranja jednog novog vojnog i političkog jezgra u srcu Evrope.
Zašto je ta Nemačka, kojoj je Evropa dozvolila ujedinjenje sada za razjedinjenje jedne države? Zar to nije dupli standard?
Osim toga, Evropa se plaši i socijalne bede koja se uvek po pravilu širi i za nju ne postoje granice. Kad stotine hiljada ljudi krene iz Jugoslavije napolju da traži hleb i mir, nema sile koja će to zaustaviti. Evropa je toga sasvim svesna, ali izgleda da neki u Jugoslaviji nisu.
Šta SIV dalje namerava?
Dogovoreni tromesečni moratorij SIV će iskoristiti na najbolji način. Međutim, treba prvo obezbediti mir i funkcionisanje institucija sistema. SIV mora dobiti makar minimalni politički konsenzus. Vlada ima obećanje spolja da će naša zemlja dobiti veliku pomoć vrednu četiri-pet milijardi dolara. Evropa je spremna da odreši kesu, ali se mi u Jugoslaviji moramo popraviti. I u ovako teškoj situaciji, ratnoj, SIV nalazi snage i vremena da se bavi ekonomskim problemima iako su oni izgleda za sve u ovoj zemlji postali od drugorazrednog značaja. To bi se moglo vratiti strahovitom socijalnom eksplozijom. Svi sada pričaju o politici, svađaju se, svima su usta puna demokratije. Međutim, ni u jednom delu Jugoslavije vlast nije demokratska.
Na delu je diktatorska, čvrstorukaška vlast i mislim da nikada manje demokratije nije bilo ni u politici ni uprivredi, a da ne govorim o informisanju kaže Mustafa Čengić.
Teško je razočaranje što je Stipe Mesić, umesto na redovan i Ustavom zagarantovan način, za predsednika SFRJ izabran pod inostranim patronatom. To je bacilo na pod ponos ove zemlje koja se dičila samostalnošću i suverenošću i kojoj je svijet topriznavao.
(Yugopapir)
