"Na taj način bi se rasteretila i Grčka, koja trpi zaista enorman pritisak, ali i omogućilo njihovo brže vraćanje i angažovanje na obnovi, kad dodje do prekida ratnih dejstava", rekao je Dačić na konferenciji "Zajedničko upravljanje migracijama" na kojoj su se okupili ministri spoljnih i unutrašnjih poslova zemalja duž balkanske izbegličke rute, ali i Albanije, BiH, Bugarske, Crne Gore i Kosova.
Dačić je rekao da da Srbija kao tranzitna zemlja na migrantskoj ruti praktično "nema mnogo manevarskog prostora u upravljanju migracionim tokovima" i da svoje aktivnosti usaglašava "sa državama u donjem, a pre svega u gornjem toku balkanske rute".
On je pozdravio saradnju i jedinstven pristup koji su dogovrile i sprovode zemlje na zapadnobalkanskoj ruti ali je naglasio da Srbija ne može da dozvoli da se migranti, čiji je priliv kontinuiran, zadrže i ostanu duže na njenoj teritoriji, ukoliko zemlje na gornjem toku rute obustave njihov prolaz, a zemlje krajnje destinacije prijem.
"U ovom trenutku, spremni smo da pružimo podršku, privremeni smeštaj i negu za 6.000 ljudi, što odgovara prilivu od dva do tri dana, ali ne možemo da dozvolimo da Srbija postane sklonište za desetine hiljada njih, niti možemo da primimo nazad migrante koji su tranzitirali preko naše teritorije, a nisu dobili azil", dodao je Dačić.
Na konferenciji u Beču učestvuju ministri unutrašnjih i spoljnih poslova Bugarske, Hrvatske, Slovenije i zapadnobalkanske šestorke koja obuhvata Albaniju, BiH, Crnu Goru, Kosovo, Makedoniju i Srbiju.
