Bio je episkop Nise, mlađi brat Svetog Vasilija Velikog, blizak prijatelj Grigorija Bogoslova. Bio je najpre samo prezviter, pošto beše ženjen, a kada mu umre žena, blažena Teozva, izabraše ga i posvetiše za episkopa u Nisi.
Odlikovao se ogromnom svetskom učenošću i duhovnim opitom. Učestvovao na Drugom vaseljenskom saboru. Misli se da je on sastavio drugi deo Simbola vere. Veliki besednik, tumač Svetog pisma, i bogoslov.
U vreme cara Valenta zbačen je s episkopske stolice i oteran u izgnanstvo. Osam godina provede ovaj sveti otac u izgnanstvu trpeljivo snoseći sve bede i sva poniženja. Najzad skonča u dubokoj starosti koncem IV veka preselivši se u Carstvo Božje i ostavši kroz sve vekove na zemlji kao veliko svetilo Crkve.
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 10. januara po crkvenom, a 23. januara po gregorijanskom kalendaru.Narodni običaji i verovanjaOvaj svetitelj je učinio mnogo za širenje vere i razvoj hrišćanstva. Svetac je preminuo u bedi, ali, prema predanju, nijednom se zbog toga nije požalio. Život je posvetio štićenju pravde i nevinih, kao i utemeljivanju pravoslavlja u hrišćanstvu. Ljude je učio da pronađu snage za oproštaj onima koji su im naneli nepravdu.
Svaki vernik danas bi trebalo da se pomoli izgovarajući ove reči:
Bože otaca naših, čini uvek sa nama po Tvojoj krotosti, ne napuštaj nas Tvojom milošću, no njihovim molitvama u miru uredi život naš.
(EPK/Wikipedia)
