BEOGRAD - Tranzicija i siromaštvo u najvećoj meri doprinose da Srbija postaje plodno tlo za trgovinu ljudima, kaže direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Kljajić, ali ističe da je u prošloj godini udeo dece u trgovini ljudima bio značajno manji u odnosu na 2013.
Humanitarna antitrafiking organizacija Astra je u ovoj godini dobila ukupno osam prijava od kojih se sedam odnosi na devojčice, kaže aLIpredstavnik te organizacije Katarina Ivanović.
Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima je, kaže Kljajić, tokom prošle godine postupao na osnovu ukupno 370 prijava, od čega je u 125 slučajeva indentifikovano da se radi o žrtvama trafikinga.
''I bez brojki, imajući u vidu ukupnu situaciju - siromaštvo, tranziciju, mnogobrojne azilante koji prolaze preko teritorije naše zemlje, i niz drugih okolnosti ukazuje na to da smo zaista, plodno tlo za pojavu trgovine ljudima i pre svega decom", rekla je Kljajić.
Ona kaže da je talas radne eksploatacije lane učinio da je među žrtvama više identifikovano punoletnih muškaraca, ali strahuje da je veliki broj dece i verovatno žena, žrtava seksualne eksploatacije, ostao neregistrovan. Objašnjava da, kada je u pitanju trgovina decom, radi se uglavnom o prinudi na prosjačenje, na vršenje krivičnih dela, prinudnim udajama Kod prinudnih udaja, kaže, žrtve su devojčice, kod krivičnih dela trguje se dečacima, dok je kod prosjačenja zastupljenost po polovima pođednaka.
''Podatak da tu grupu čini oko 15 odsto od ukupnog broja identifikovanih žrtava u 2014. godini, a identifikovano je 125 na teritoriji Srbije, ne govori i ne odaje pravu sliku. Svedoci smo svakodnevno da na ulici vidimo decu koja prose, koja prodaju cveće, koja prodaju raznorazne sitnice i možemo da vidimo da se u pozadini toga nazire organizovani kriminal, gde su deca žrtve trgovine'', rekla je Kljajić.
Na pitanje da li je Srbija pogodna za otmicu dece i da li je tada reč o trafikingu, ona je navela da kada do tog dođe o tome se mnogo govori, ali se ne može tvrditi da je reč o trafikingu. Da bi se o tome govorilo sa sigurnošću sa žrtvom se prvo razgovara, rekla je Kljajić napominjući da, kada je u pitanju otmica, to ipak više posao istražnih organa.
U gotovo svim slučajevima otmice postoji opasnost da je reč o trgovini ljudima, ali se o motivima, ipak, ne može govoriti sa sigurnošću dok se oni ne utvrde. Ivanović, koordinator za odnose sa javnošću organizacije Astra, za Tanjug kaže da iskustva govore da se za Srbiju ipak ne može reći da je bila ili da je sada pogodna za otmicu dece.
"Otmice dece od nepoznatih osoba su najređi oblik njihovog nestanka", objašnjava i dodaje da se orgaizacija Astra, na primer, najčešće suočava sa pozivima koji ukazuju na beg dece od kuće. Te priče, prema njenim rečima, uglavnom imaju srećan kraj, ali ističe da mora postojati svest o različitim vrstama rizika među kojima je, naravno, i trgovina ljudima.
Inače, organizacija Astra preko Evropskog broja za nestalu decu, koji funkcioniše tri godine, u 2014. imala 15 prijava od kojih se 11 odnosi na devojčiče. U ovoj godini dobijeno je ukupno osam prijava od kojih je sedam za devojčice, rekla je Ivanović.
