Nedu Golubović iz Kotora i Ivana Zečevića iz Bijele kod Herceg Novog je u jednoj od najlepših crkava, pred desetak prizrenskih Srba, venčao sveštenik Đorđe Stefanović.
"Sam Bog zna koliko je vremena prošlo od prethodnog venčanja, ovo je velika radost za sve nas", rekao je sveštenik Đorđe koji posle obnove hrama služi u njemu.
"Osećam i znam da je ovo velika svetinja i da svi mi pripadamo ovom gradu", rekao je mladoženja Ivan ispred crkve koja je teško postradala u pogromu 17. marta 2004. godine.
On smatra da je ovo neka vrsta doprinosa obnovi koja još traje."Mi smo se ovde upoznali, krenuli smo na putovanje i ovde smo se sreli, pa je normalno da se ovde venčamo", kaže nevesta Neda dok se u priprati fotografišu ispod natpisa peresijskog pesnika Hafiza: "Zenica oka mog gnezdo je lepote tvoje".
Ovaj natpis na arapskom, dao je da se ureže, zadivljen lepotom fresaka neki bogati otomanski putnik.
Crkvu Bogorodice Ljeviške (sv. Petke) podigao je kralj Milutin 1307 godine, kako je zabeleženo u reljefnom natpisu na spoljnoj strani oltarskog dela. To je jedna od velikih Milutinovih petokupolnih zadužbina, pri kojoj je bilo sedište prizrenskih episkopa, docnije mitropolita.
Bogorodica Ljeviška je, od jula 2006. upisana na Listu svetske kulturne baštine UNESCO-a, pored Pećke patrijaršije i Gračanice, uz prethodno upisan manastir Dečani.
U pitanju je najznamenitija srednjovekovna građevina u Prizrenu, a u njene zidove su, kao u retko kojoj građevini, urezane patnje srpskog naroda na Kosovu.
Iako je od dolaska NATO na Kosovo i Metohiju 1999. godine pod zaštitom nemačkih vojnika, ova crkva je teško stradala 17. marta 2004. godine od strane albanskih vandala.
Bogorodica Ljeviška je stradala i pre 2004. godine. Za vreme turske vlasti, u 18. veku, freske su izubijane čekićem, pokrivene slojem maltera i prekrečene, a crkva pretvorena u džamiju. Freske su ponovo otkrivene u periodu 1950- 1952, dok su radovi na njihovoj restauraciji trajali do 1976. godine.
